Namerava li Vašington da podeli Tursku?

Erdogan ljut
Erdogan ljut na SAD

Turci sumnjaju da se Vašington poigrava, kako bi dobio na vremenu, angažujući ih u razgovorima, dok na paralelnoj putanji sistematski unapređuje geopolitički projekat za stvaranje nezavisnog kurdskog entiteta izrezanog od severne Sirije, što bi na kraju moglo imati direktan pristup istočnom Mediteranu.

Turska štampa je preplavljena optužbama o lošim američkim namerama. U senzacionalnom izveštaju, pro-vladin turski “Daili Star” objavio je pretpostavljeni američki plan za uspostavljanje punopravne kurdske države u istočnoj i severnoj Siriji, duž granica Turske.

Između svega ovoga, Erdogan je nedavno razgovarao telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o Siriji. Kremlj očigledno interesuje stvaranje prostora za Tursku da efikasno pregovara sa Sjedinjenim Državama.

Ankara smatra da je korisno i neophodno da veza bude otvorena sa Moskvom. Turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu, planira da se sastane s njegovim ruskim kolegom Sergejom Lavrovom u Moskvi.

Turska otvoreno zanemaruje mišljenje Vašingtona o Siriji, i nastavlja da aktivno radi sa Rusijom i Iranom. Ministri inostranih poslova iz sve tri zemlje planiraju da se sastanu u Astani 16. marta.

Trojica ministara spoljnih poslova predložila su zajedničku izjavu nakon sastanka, kako bi se odredile oblasti daljeg rada u okviru procesa u Astani sa posebnim osvrtom na tragične događaje u Istočnoj Ghouti.

Tursko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će se u aprilu u Istanbulu zakazati trilateralni samit turskih, ruskih i iranskih predsednika kako bi “razgovarali o Siriji i potencijalnim koracima u regionu”.

Dovoljno je reći, da je Tilersonova misija da izbaci Tursku iz rusko-iranske orbite, bila bezuspešna. Proces Astana se vraća obnovljenom snagom, a sve veća frustracija i bes Turske prema neprijateljstvu Sjedinjenih Američkih Država jačaju svoju osu sa Rusijom (i Iranom).

Za Tursku je od izuzetne važnosti da Rusija i dalje ostaje pasivna, dok nastavlja sa sadašnjom operacijom u Afrinu. Prećutno razumevanje je očigledno između Turske s jedne strane, i Rusije i Irana s druge strane, u pogledu turske operacije na teritoriji Sirije.

Sa svoje strane, Ankara neće ometati operacije sirijskih vladinih snaga i savezničkih boraca u regionu Istočne Ghoute, i provincijama Idlib i Aleppo. Značajno je da je Erdogan u utorak uveliko uverio Moskvu kada je u TV intervjuu rekao da Turska neće otkazati ugovor o kupovini sistema protivpožarne odbrane S-400 Triumf iz Rusije, čak i ako to rizikuje američke sankcije.

Erdogan je poručio Trumpu: “Danas smo u Afrinu, sutra ćemo biti u Manbiju, dan posle ćemo biti istočno od Eufrata da teroriste ‘’počistimo’’ sve do granice Iraka. Odgovornim smatraćemo terorističku organizaciju [kurdska milicija] i njegove pristalice [U.S. specijalne snage] … dobro smo svesni njihovih prevarantskih trikova … Turska ima moć, energiju i strategiju za rešavanje tih trikova.

“Sasvim sigurno, turski cilj će biti nagovoriti Trampovu upravu za postavljanje strogog roka za regrupisanje kurdskih boraca u Manjib. Ali teško je videti saglasnost Pentagona. Manjib služi kao čvorište za različite linije frontova u severoistočnoj i istočnoj Siriji.

Imate pitanje o budućnosti?

Najvažnije je da Ankara, Moskva i Teheran teže ka istom mišljenju da će vojno prisustvo SAD-a u Siriji otvoreno biti štetno za njihove interese. Nedavno svedočenje komandanta glavnog zapovednika američke vojske Džozefa Votela, odredio je Rusiju kao neprijatelja u sirijskom sukobu.

Votel je opisao Rusiju kako igra duple uloge “lovca i plena” u Siriji, a Ankara tvrdi da SAD podstiču kurdski nacionalizam u geopolitičke svrhe, što predstavlja pretnju sigurnosti i suverenitetu Turske.

Naravno, i Iran je previše svestan strategije SAD-a prema Siriji i Iraku.