Ivo Andrić: Uzbudljiv život jedinog jugoslovenskog nobelovca

Jedini srpski nobelovac, Ivo Andrić rodio se na današnji dan pre 125 godina, tačnije 9. oktobra 1892. godine u Dolcu kod Travnika u BiH.

Rođenje Ive Andrića upisao je u matici rođenih Crkve Svetoga Ivana Krstitelja u Travniku župnik Juraj Pušek pod rednim brojem 70. Tu je zapisano da je Ivan Andrić, zakoniti sin upravnika Antuna Andrića (1863 – 1896.) i majke Katarine (rođene Pejić), rođen 9. oktobra u Travniku u Ulici Zenjak br. 13, kršten u katoličkoj crkvi.

Koliko je zanimljiv život imao svedoči i činjenica da je Ivo bio i ponavljač sedmog razreda Sarajevske Gimnazije, mason, diplomata, predsednik tajne đačke protivaustrijske organizacije Hrvatska napredna omladina, ali i član Stojadinovićeve Jugoslovenske radikalne zajednice, ambasador Jugoslavije kod Adolfa Hitlera, ali i predsednik Saveza književnika Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata i član Komunističke partije, ali nikada Titov intimus poput Miroslava Krleže. Ali, prvenstveno – najveći jugoslovenski pisac svih vremena.

Orhan Pamuk: Andrić je moja preteča

“Veličina Andrića, Dostojevskog, Tanizakija jeste u tome što poklanjaju pažnju tradicionalnoj kulturi, kulturi Istoka, ali su usredsređeni na savremenost, kao i ja. Andrića, na neki način, smatram svojim prethodnikom jer je bio dovoljno hrabar, otvoreno human da sagleda svu punoću života muslimana na ovim prostorima. Poklanjao je pažnju detaljima, tako nam je pokazao da smo svi napravljeni od istog materijala", rekao je Orhan Pamuk u intervjuu za “RTS“ kada je prošle godine bio gost Srpske akademije nauka i umetnosti“.


Nobelova nagrada

Njegovo prožimanje života na Balkanu u delima “Na Drini ćuprija“, “Travnička hronika“, “Prokleta avlija“ i mnogim drugima, kao i doprinos književnosti nije ostalo neprimećeno - 26. oktobra 1961. godine Ivo Andrić dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Time je postao prvi Jugosloven dobitnik najprestižnije svetske nagrade za književno stvaralaštvo. Na vest o dodeli nagrade Ivo Andrić je izjavio: "Nobelovu nagradu smatram kao izuzetno priznanje za celokupnu književnost moje zemlje".

Susret sa Hitlerom

U knjizi “Gospodar priče” akademik Krešimir Nemec opisuje i Andrićeva ambasadorska iskustva u Berlinu. Pomalo je neobično da je Hitlerova Nemačka prihvatila Andrića za jugoslovenskog ambasadora s obzirom na to da je Andrić bio pristalica atentata na nadvojvodu Franju Ferdinanda, pobornik ujedinjenja južnoslovenskih naroda i uvereni protivnik germanizacije. Ipak, Nemec piše da je Viktor von Hiren, šef nemačke ambasade u Beogradu, slao telegrame na više berlinskih adresa u kojima zagovara da se Andrićevo imenovanje prihvati. Andrića opisuje rečima: "On tečno govori nemački, ima oko 45 godina, neoženjen je, Hrvat je iz Bosne, pisac po zanimanju i uvek je bio smatran jednim od politički najsposobnijih rukovodilaca u diplomatskoj službi Jugoslavije. Za vreme svog dugog delovanja u Ministarstvu spoljnih poslova Andrić je uvek održavao vrlo prisne odnose s ambasadom Nemačke i u svim pregovorima pokazivao je duboko razumevanje zahteva i interesa nemačke politike. Svrha njegovog upućivanja u Berlin je da se pokaže koliko se velika važnost pridaje mestu predstavnika u Berlinu i kako postoji snažna želja da se naglasi kontinuitet sadašnje politike prema Nemačkoj. Andrić je dobio odlikovanje Grosskreuz nakon posete gospodina Nojrata Beogradu.“

Kako se navodi u Nemecovoj knjizi, Andrić je obučen u tamnoplavi frak izvezen zlatnim šarama, ogrnut pelerinom, s trorogim šeširom ukrašenim belim nojevim perjem na glavi, 19. aprila u prisustvu ministra spoljnih poslova Joakima fon Ribentropa predao diplomatsku notu nemačkom kancelaru Adolfu Hitleru. Nakon ceremonije održan je i prijem na kojem je Hitler bio domaćin. Kancelar je s Andrićem kurtoazno razgovarao o unapređenju nemačko-jugoslovenskih veza u nauci i kulturi. Dan nakon predaje diplomatske note Andrić je sedeo u počasnoj loži na velikoj paradi priređenoj u čast Hitlerovog rođendana, piše Nemec.

Zadužbina Ive Andrića

U času smrti, 13. marta 1975. godine imao je nepune 83 godine, a u Andrićevoj beležnici je ostao zapis: "Pomisao na smrt izaziva, već sama po sebi, kod čoveka strah. A kod književnika i svakog ''javnog radnika'' dolazi uz to još i odvratnost od glupih i neiskrenih nekrologa koji nas čekaju..."

Prema testamentu koji je juna 1975. proglašen punovažnim, obrazovana je Zadužbina Ive Andrića kojoj su pripala sva sredstva od autorskih honorara kao i piščeva ušteđevina uključujući novčani deo Nobelove nagrade.

Prva sednica Upravnog odbora kojom je predsedavao Rodoljub Čolaković održana je godinu dana nakon piščeve smrti, 12. marta 1976, a za prvog upravnika izabrana je njegova višedecinijska saradnica Vera Stojić. Od tada pa do danas Zadužbina bdi nad Andrićevom književnom baštinom i dodeljuje nagradu koja nosi njegovo ime, a dodeljuje se godišnje za najbolju pripovetku ili knjigu priča. Svake godine Zadužbina prodaje prava na objavljivanje Andrićevih dela na raznim svetskim jezicima.

U utorak 10. oktobra, na rođendan Ive Andrića u Zadužbini koja nosi njegovo ime kao i svake godine, biti uručena Andrićeva nagrada i predstavljen godišnjak “Sveske”, koji izlazi već četrdesetak godina i uvek je u celini posvećen Andriću i njegovom delu.

Odlomak iz knjige "Znakovi pored puta"

“Zašto balkanske zemlje ne mogu da uđu u krug prosvećenog sveta, čak ni preko svojih najboljih i najdarovitijih predstavnika? Odgovor nije jednostavan. Ali, čini mi se da je jedan od razloga odsustvo poštovanja čoveka, njegovog punog dostojanstva i pune unutarnje slobode, i to bezuslovnog i doslednog poštovanja. To je naša velika slabost, i u tom pogledu svi mi često i nesvesno grešimo. Tu školu nismo još prošli, ni taj nauk potpuno izučili. Taj nedostatak mi svuda nosimo sa sobom kao neki istočni greh našeg porekla, i pečat manje vrednosti koji se ne da sakriti. O tome bi trebalo govoriti i na tome raditi. ...”


Andrićev tihi glas

Povodom obeležavanja 125 godina od rođenja Ive Andrića, u ponedeljak 9. oktobra u 18 časova u Maloj sali Dečjeg kulturnog centra Beograd, biće izveden interaktivni muzičko-scenski događaj "ANDRIĆEV TIHI GLAS“.

U okviru programa publika će imati prilike da čuje pripovedanje o životu i radu nobelovca u izvedbi glumice Tatjane Dimitrijević. Odlomke iz njegovih dela, piščeve mudre misli na raznovrsne teme kao i čuvenu besedu „O priči i pričanju“, izgovorenu u Stokholmu prilikom dodele „Nobelove nagrade“ 1961. godine, predstaviće glumac i voditelj, Dejan Đurović. Događaj će biti praćen video projekcijom dokumentarnog materijala, uz klavirsku pratnju Baneta Zarina da bi na kraju svi otpevali i decu naučili pesmu „Oj jesenjske duge noći“, izvođenu prilikom dodele „Nobelove nagrade“.

Izvor: B92

Preporučujemo