Proizvodnja pečuraka: Biznis u kom je znanje primarna investicija

Pogodaka: 182

Proizvodnja pečuraka, konkretno bukovača, jeste biznis u kom je znanje primarna investicija. Za razliku od vrgnja i šitakija, uzgoj bukovače ne zahteva velika ulaganja, ona se otplate za nekoliko meseci, a opet, jeftinija je od pomenutih vrsta i tako dostupnija kupcima.

U poređenju sa šampinjonom, koji raste na đubrivima i neophodan mu je hemijski tretman, bukovača hoće zdravu sredinu i ne podnosi prskanje — i kap vode je pogubna za nju.

„Najisplativije je raditi kod kuće, u podrumu, štali, garaži. Nije posao od koga se možeš obogatiti, ali možeš pristojno da živiš“, priča Blagoje Radišić, penzionisani vatrogasac iz Užica koji se posvetio proizvodnji bukovače.

Blagoje Radišić gaji bukovače u zlatiborskom selu Tripkova, a one uspevaju i u podrumima, šupama, garažama.

U Užicu je zagađen vazduh koji ova pečurka ne trpi, pa Radišić radi u zlatiborskom selu Tripkova. Na drvetu, panju, talogu od kafe — na raznim podlogama se uzgaja, a Blagoje to čini u džakovima sa čistom slamom. Punjenje vreća sistemom red slame, red semena je, ako se radi ručno, najteži posao, jer materijal treba gusto sabiti da bi džak bio idealne težine — između 16 i 18 kilograma. „Da bih olakšao sebi, napravio sam prostu mašinu za sabijanje“, kaže Radišić.

Imate pitanje o buducnosti?

Džakovi se dvadesetak dana, poređani tako da se ne dodiruju, drže u tamnoj prostoriji u kojoj se dozira provetravanje na temperaturi od 20 do 22 stepena Celzijusa. Kad vreće pobele od žilica pečurki, sele se u drugu prostoriju i kače jedna iznad druge.

„Tu se svetlošću simulira smena dana i noći, pušta se svež vazduh, idealna temperatura je od 15 do 18 stepeni. Bitna je vlaga koja se ubacuje vodenom maglom ili vlaženjem poda. Posle pet do sedam dana počinje da raste prvo kolo, a za branje treba sačekati još koji dan. U tri isplativa kola nabere se pečuraka 20 do 30 procenata od težine džaka, 3-5 kilograma“, objašnjava Radišić i dodaje da jedan proizvodni ciklus traje tri meseca, a potom se kače novi džakovi.

Srđan Lazić i Ana Cvetić iz Užica su ovog leta eksperimentalno počeli da gaje bukovače u turi od stotinak džakova. Već u novembru su zakupili halu od 400 kvadrata na brdu Gornja Pora iznad užičke kotline. „Uložili smo 4.000-5.000 evra, isplatiće se za nekoliko meseci“, kaže Lazić.

„Krenuli smo sa 250 džakova, a kako se tržište otvaralo, svake nedelje smo ubacivali po još toliko. U prvom kolu smo imali 2,7 kilograma po džaku, a od naredna dva očekujemo po pet kilograma. Sada imamo 1.050 vreća, a zaposlili smo i dva radnika“, priča Srđan Lazić.

On ne sabija džakove sâm, već ih kupuje od Radišića za 350 dinara, malo skuplje od kilograma bukovače. „Uložili smo između četiri i pet hiljada evra. S obzirom na to da planiramo proširenje, još nemamo kalkulaciju za koliko će se investicija otplatili, ali svakako to neće biti duže od nekoliko meseci“, objašnjava Lazić.

Ulaganje na 20 kvadrata 1.500 evra

Blagoje Radišić kaže da je za bukovaču, kao skroman porodični posao, potrebna prostorija od 20 kvadrata u koju može da stane 100 vreća. Od ove količine se zaradi mesečno 500 evra, a investirano se vrati za tri meseca.

„Ulaganje za ove uslove košta 1.500 evra. Tu podrazumevam mašine za seckanje i sabijanje slame, kazan za kuvanje slame, sistem za kačenje džakova, ventilator, aparaturu za vlaženje, žičani kavez u kome se slama kuva kao u fritezi i dizalicu za njega“, priča on.

Gljive predstavljaju poseban oblik života na Zemlji, imaju životinjski sastav ćelije, rastu kao biljke, a spadaju u zasebne, eukariotske organizme.

Međutim, genetičke studije su pokazale da su gljive sličnije životinjama, nego biljkama.

Preporučujemo