U Moskvi su tokom marta 2023. godine kineski i ruski lideri otkrili svoju zajedničku posvećenost redizajniranju globalnog poretka, poduhvat koji nije viđen poslednjih 100 godina.
Ono što se upravo dogodilo u Moskvi nije ništa drugo do nova Jalta, koja se, uzgred budi rečeno, nalazi na Krimu. Ali za razliku od značajnog sastanka američkog predsednika Frenklina Ruzvelta, sovjetskog lidera Josifa Staljina i britanskog premijera Vinstona Čerčila na Krimu pod SSSR-om 1945. godine, ovo je prvi put u poslednjih pet vekova da nijedan politički lider sa zapada ne postavlja globalne dnevni red.
Kineski predsednik Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin sada vode multilateralnu, multipolarnu emisiju. Zapadni ekstremisti mogu da vrte svoje plačljive rutine koliko god žele: ništa neće promeniti spektakularnu optiku i osnovnu supstancu ovog svetskog poretka u razvoju, posebno ne za globalni jug.
Ono što Si i Putin nameravaju da urade detaljno je objašnjeno pre njihovog samita, u dva dela koja su napisali sami predsednici. Poput visoko sinhronizovanog ruskog baleta, Putinova vizija je izneta u People's Daili-u u Kini, fokusirajući se na „partnerstvo vezano za budućnost“, dok je Sija objavljena u Ruskom listu i veb-sajtu RIA Novosti, fokusirajući se na novo poglavlje saradnje i zajedničkog razvoja.
Od samog početka samita, govori i Sija i Putina doveli su NATO masu u histerično ludilo od besa i zavisti: portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova savršeno je uhvatila raspoloženje kada je primetila da se Zapad „peni na usta”.
Naslovna stranica Ruskog gazeta u ponedeljak je bila ikona: Putin obilazi Mariupolj bez nacista, ćaska sa stanovnicima, rame uz rame sa Ksijevim urednikom. To je, ukratko, bio jezgrovit odgovor Moskve na vašingtonski trik MK-9 Reaper i smicalice Međunarodnog krivičnog suda (ICC). „Pena na ustima“ koliko god želite; NATO je u procesu da bude temeljno ponižen u Ukrajini.
Tokom svog prvog „neformalnog“ sastanka, Si i Putin su razgovarali ne manje od četiri i po sata. Na kraju, Putin je lično otpratio Sija do njegove limuzine. Ovaj razgovor je bio prava stvar: mapiranje linija multipolarnosti – koje počinje rešenjem za Ukrajinu.
Očekivano, bilo je vrlo malo curenja iz šerpa, ali je bilo prilično značajnog u njihovoj „dubokoj razmeni“ o Ukrajini. Putin je ljubazno naglasio da poštuje stav Kine – izražen u planu za rešavanje sukoba Pekinga od 12 tačaka, koji je Vašington potpuno odbacio. Ali ruska pozicija je i dalje čvrsta: demilitarizacija, ukrajinska neutralnost i učvršćivanje novih činjenica na terenu.
Istovremeno, rusko ministarstvo spoljnih poslova je potpuno isključilo ulogu SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke u budućim pregovorima o Ukrajini: oni se ne smatraju neutralnim posrednicima.
Multipolarni mozaik
Sledećeg dana bilo je sve o poslovanju: sve od energetike i „vojno-tehničke“ saradnje do poboljšanja efikasnosti trgovinskih i ekonomskih koridora koji prolaze kroz Evroaziju.
Rusija je već na prvom mestu kao dobavljač prirodnog gasa za Kinu – prevazilazeći Turkmenistan i Katar – najvećim delom preko 3.000 km gasovoda Snaga Sibira koji ide od Sibira do kineske severoistočne provincije Heilongđang, pokrenutog u decembru 2019. godine. Pregovori o gasovodu Moć Sibira II preko Mongolije brzo napreduje.
Kinesko-ruska saradnja u visokoj tehnologiji će proći kroz krov: 79 projekata u vrednosti od preko 165 milijardi dolara. Sve od tečnog prirodnog gasa (LNG) do konstrukcije aviona, mašina alatki, istraživanja svemira, agroindustrije i unapređenih ekonomskih koridora.
Kineski predsednik je eksplicitno rekao da želi da poveže projekte Novog puta svile sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU). Ova interpolacija BRI-EAEU je prirodna evolucija. Kina je već potpisala sporazum o ekonomskoj saradnji sa EAEU. Ideje ruskog makroekonomskog super-stratega Sergeja Glazjeva konačno su urodile plodom.
I na kraju, ali ne i najmanje važno, postojaće novi poriv ka međusobnim obračunima u nacionalnim valutama – i između Azije i Afrike, i Latinske Amerike. Za sve praktične svrhe, Putin je podržao ulogu kineskog juana kao nove trgovinske valute po izboru, dok se nastavljaju složene diskusije o novoj rezervnoj valuti podržanoj zlatom i/ili robom.
Ova zajednička ekonomska/poslovna ofanziva je povezana sa usklađenom rusko-kineskom diplomatskom ofanzivom za preuređenje ogromnih delova zapadne Azije i Afrike.
Kineska diplomatija funkcioniše kao matrjoška (ruske lutke za slaganje) u smislu dostavljanja suptilnih poruka. Daleko od toga da je slučajnost da se Sijevo putovanje u Moskvu tačno poklapa sa 20. godišnjicom američke ilegalne invazije, okupacije i uništenja Iraka.
Paralelno, preko 40 delegacija iz Afrike doputovalo je u Moskvu dan pre Sija da učestvuje na parlamentarnoj konferenciji „Rusija-Afrika u multipolarnom svetu” – uoči drugog samita Rusija-Afrika sledećeg jula.
Područje oko Dume izgledalo je baš kao u davna vremena Pokreta nesvrstanih (NAM) kada je većina Afrike držala veoma bliske antiimperijalističke odnose sa SSSR-om.
Putin je izabrao baš ovaj trenutak da otpiše više od 20 milijardi dolara afričkog duga.
U zapadnoj Aziji, Rusija i Kina deluju potpuno sinhronizovano. Zapadna Azija. Rusija je u Bagdadu i Omanu, zapravo, pokrenula saudijsko-iransko približavanje: upravo su ti pregovori doveli do potpisivanja sporazuma u Pekingu. Moskva takođe koordinira razgovore o zbližavanju Sirije i Turske. Ruska diplomatija sa Iranom – sada pod statusom strateškog partnerstva – drži se na posebnom koloseku.
Diplomatski izvori potvrđuju da je kineska obaveštajna služba, putem sopstvenih istraga, sada u potpunosti uverena u Putinovu ogromnu popularnost širom Rusije, pa čak i unutar političkih elita zemlje. To znači da zavere o promeni režima ne dolaze u obzir. Ovo je bilo od suštinskog značaja za odluku Sija i Džongnanhaija (kineskog centralnog štaba za partijske i državne zvaničnike) da se „klade“ na Putina kao partnera od poverenja u narednim godinama, s obzirom da bi se on mogao kandidovati i pobediti na sledećim predsedničkim izborima. Kina uvek govori o kontinuitetu.
Dakle, samit Si-Putin je definitivno zapečatio Kinu i Rusiju kao sveobuhvatne strateške partnere na duge staze, posvećene razvoju ozbiljne geopolitičke i geoekonomske konkurencije sa zapadnim hegemonima u opadanju.
Ovo je novi svet rođen u Moskvi ove nedelje. Putin je to ranije definisao kao novu antikolonijalnu politiku. Sada je postavljen kao multipolarni mozaik. Nema odstupanja od rušenja ostataka Pax Americana.
"Promene koje se nisu desile 100 godina"
U knjizi Pre evropske hegemonije: Svetski sistem 1250. do 1350. godine (Before European Hegemony: The World System A.D. 1250-1350) Janet Abu-Lughod je izgradila pažljivo konstruisanu priču koja pokazuje preovlađujući multipolarni poredak kada je Zapad "zaostajao za Istokom." Kasnije je Zapad napredovao brže jer je Istok bio privremeno u neredu.
Možda smo svedoci slične istorijske promene u nastajanju, narušene oživljavanjem konfučijanizma (poštovanje autoriteta, naglasak na društvenoj harmoniji), ravnoteže svojstvene Taou i duhovnoj moći istočnog pravoslavlja. Ovo je sada, zaista, civilizacijska borba.
Moskva je, konačno dočekavši prve sunčane dane proleća, ove nedelje pružila ilustraciju „sedmica u kojima se dešavaju decenije“ u poređenju sa „decenijama u kojima se ništa ne dešava“.
Dvojica predsednika su se oprostila na dirljiv način:
- Si: „Sada postoje promene koje se nisu desile 100 godina. Kada smo zajedno, pokrećemo ove promene.”
- Putin: "Slažem se".
- Si: "Čuvaj se, dragi prijatelju".
- Putin: "Sretan put".
Evo da sviće novi dan, od zemalja izlazećeg sunca do evroazijskih stepa.
Izvor: The Cradle
Piše: Pepe Escobar
