Istorijski datumi
Vidovdan predstavlja sudbonosan datum Srpske istorije. Događaji koji idu u prilog takvoj tvrdnji 1389. godine, znamenitom bitkom na Kosovu polju u kojoj su prema nekim shvatanjima Turci pobedili srpsku vojsku, a prema drugim Srbi pobedili Turke. U svakom slučaju Srbija je nakon bitke na Kosovu postala turska vazalna država. Nakon bitke na Kosovu za Vidovdan su vezani mnogi istorijski važni datumi:
- U njemu su i Sarajevski atentat: 28. juna 1914. Gavrilo Princip je ubio austrougarskog prestolonaslednika, što je bio povod za izbijanje Prvog svetskog rata
- Rezolucija Informbiroa, doneta takodje na Vidovdan, 1948. godine, što je značilo razlaz izmedju Jugoslavije i istočnog bloka
- “gazimestanski uzlet” 1989
- usvajanje amandmana na Ustav Hrvatske, pogađate, opet 28. jun, ali 1990. godine, kojim Srbi višu nisu bili konstitutivni narod u Hrvatskoj
- izručenje Slobodana Miloševića (28. jun 2001.) Medjunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu
- prijem Crne Gore u Ujedinjene nacije (28. jun 2006.) kao 192. zemlje članice...
- Za 28. jun je vezano i potpisivanje sudbonosne Tajne konvencije između Srbije i Austrougarske 1881. godine
- smrt predsednika vlade Kneževine Srbije Ilije Garašanina 1874. godine
- istog dana 1919. potpisan je i ugovor kojim je okončan Prvi svetski rat
- dve godine kasnije na Vidovdan je donet poznati Ustav kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca označavajući još jedan preloman događaj za dešavanja na ovim prostorima...
- Sem Kosovske bitke, na isti ovaj dan, 28. juna, odigrala se i najveća bitka 17. veka –1651. godine kod Berestežka
- 1922. je izbio građanski rat u Irskoj
- 1967. je posle jedne od najblistavijih ratnih pobeda u 20. veku Izraelu prisajedinjen Istočni Jerusalim...
Narodno verovanje
Postoje razna verovanja za ovaj praznik, ali ova će sigurno zanimati skoro svaku devojku. Naime, veruje se da vidova trava, koja se od davnina smatrala biljkom za gatanje, može nešto da vam otkrije ovu noć.
Udate žene bi trebale ovu travu da uberuuoči Vidovdana i da je stave pod jastuk i šta sanjaju te noći, to će im se i desiti.
Međutim, za devojke važi drugo verovanje. One bi trebale vidovu travu, parče hleda i malo soli da stave pod jastuk.
Pre nego što legnu, treba da izgovore:
Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen. Neka mi izađe na san.
Postoji još jedno verovanje, a to je da će vam vidova trava pomoći da kroz vrlo kratko vreme upoznate budućeg muža.
U selima pod Fruškom gorom, na primer, na praznik izjutra seljaci su se umivali rosom i pri tome govorili:
Oj Vidove, Vidovdan, što ja očima video, to ja rukama stvorio.
Vidova trava
Sličan običaj zabeležen je i kod Banatskih Hera. Tamo su majke na Vidovdan dovodile svoje kćerke do plota, a ove bi se obraćale svecu:
Vido, Vidovdane, što god očima vidim, sve da znam raditi.
U nekim su pak krajevima iznosili na videlo svoje tapije i obligacije, u drugim su vadili novac iz kase i brojali ga. Bilo je mnogo postupaka te vrste.
Verovale su da će se to i dogoditi, da će im budući muž doći u san. U okolini Vlasenice devojke su uoči praznika brale vidovu travu i pripremale još ponešto. Nalivale su vodu u lonac koji je kupljen bez pogađanja, zatim uzimale malo hleba i soli, detelinu sa četiri lista i jednu tkanicu koju bi prebacile preko lonca.
Po završenim pripremama, devojka bi pre spavanja rekla:
Sveti Vide i vidova travo, otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko, evo mu detelina od četiri krila, neka k meni doleti; ako je gladan, evo mu soli i hljeba, neka se najede; ako je žedan, evo mu vode, neka se napije; ako ne može preko vode preći, evo mu ćuprije (misli na tkanicu), neka pređe.
Prema narodnim verovanjima, već u narednih nekoliko dana devojke će upoznati budućeg muža.
