Ljubav i seks

Ljubav: Neverstvo počinje u mislima

Ljubvni terapeuti i stručnjaci za muško-ženske odnose još uvek nisu jednoglasni kada je u pitanju neverstvo. Neke studije navode da je prevara „urođena“, odnosno da monogamija nije čovekovo „prirodno stanje“, da su za nju krivi

hormoni, okruženje, vaspitanje, stepen egocentričnosti, tj. ličnosti ljudi koji su u vezi, okolnosti...

Tumačenja ima bezbroj, baš koliko i razloga da se okusi „zabranjeno voće“. Psiholozi, sa druge strane, tvrde da je vernost odluka, odnosno da je prevara uvek stvar izbora, ali i ozbiljan indikator toga da u vezi nešto „ne štima“. Čak i ako upitate „običan svet“ šta sve smatraju neverstvom, odgovora ima koliko i upitanih.

Za nekoga je neverstvo seks, za nekoga emotivna bliskost sa osobim suprotnog pola, za nekoga čak i samo misli i romantične ideje o nekom drugom, bezazleni flert sa strancem.

Jedno istraživanje pokazalo je da ljudi prevarom smatraju najrazličitije odnose koje njihovi partneri ostvaruju sa drugim ljudima, pa tako, na primer, čak 64% ispitanih tvrdi da je i „obično“ fantaziranje o nekome, naročito tokom seksa sa stalnim partnerom, neverstvo „upakovano“ u intrigantan termin „seksualne fantazije“.

U svakom slučaju, koje god tumačenje da prihvatite, jedno je svima zajedničko. Neverstvo boli, slama srce, ruši poverenje u sekundi i u trenutku briše godine zajedničkog života.

Oprostiti je moguće, ali je teško i vrlo često ostavlja trajne posledice na partnerski odnos, tvrde stručnjaci.

Da li do prevare dolazi usled zasićenja, želje za nečim novim i drugačijim, da li je ona spas iz ljubavi koja se gasi, ponekad samo posledica „nesrećnih okolnosti“, ili je to jednostavno deo nečijeg karaktera? Jedinstven odgovor ne postoji, ali statistike pokazuju da su čak tri od četiri čoveka barem jednom bila neverna svom partneru. Šta je to što nam ne da mira i što nas vuče da pređemo granicu?

Otac psihoanalize Sigmund Frojd tvrdio je da na svaki seksualni čin treba gledati kao na proces u koji su uključene četiri osobe!

Psiholozi to tumače idejom da i muškarci i žene tokom seksualnog odnosa u najvećem broju slučajeva zamišljaju nekog drugog. Frojd je smatrao da prevara ima mnogo širi aspekt od fizičkog i da smo skloni da varamo ljude koje volimo čak i kada smo u fizičkom kontaktu sa njima – mislima, skrivenim željama i maštanjima o nečem ili nekom drugom. Savremena psihologija donekle se slaže sa ovom tvrdnjom, pa su brojna dela i studije koje dokazuju da smo skloni da varamo, bilo u fantazijama bilo u realnosti. Iako u stvarnom životu varaju mnogi, “prevarama u fantazijama” skloni su maltene svi.

Naime, stručnjaci tvrde da je čak 98% ljudi maštalo o drugim osobama u različitim periodima braka ili partnerskog odnosa. Prevara je “najpopularnija vrsta drame”, rekao je jedan poznati američki psiholog, uz objašnjenje da je toliko privlačna jer “ne postoji bolji način da začinimo život”. Bilo da varate ili ste bili prevareni, da li ste ikada pomislili zbog čega se to događa?

Stručnjaci tvrde da je najčešća i najrasprostranjenija seksualna prevara. Sledi emocionalna, u kojoj je jedan od partnera zaljubljen u osobu sa kojom vara, dok je treća na listi “kombinovana”, odnosno tip prevare u kojoj i volimo i želimo, u kojoj je prisutan i fizički i emocionalni odnos.

Psiholozi tvrde da je svaka prevara vođenja određenom idejom, svesnom ili nesvesnom. Neke prevare su čisto “istraživačke”, ljudi se zapitaju kako je to biti sa nekim drugim, kroz vanbračne izlete ispituju svoje potencijale, interesovanja, prirodu, stavljaju na ispit svoju vezu sa aktuelnim partnerom. Ponekad je prevara samo put do spoznaje da smo već pronašli “ono pravo”, a ponekad je posledica “lude ljubavi” koja se naprosto desi I potpuno istumba I život i prioritete. Neka neverstva događaju se kako bi umanjila strah od bliskosti i od toga da ne postanemo potčinjeni partneru. Ponekad su ona način da sebe ubedimo da nismo izgubili slobodu, da smo i dalje nekome privlačni i da nas monogamni odnos ne može “zarobiti”. Vrlo su česte i takozvane “osvetničke” prevare kojima vraćamo “milo za drago”. Ponekad je prevara i jedini način da odemo iz veze koja nije dobra.

Motivi su, dakle, najrazličitiji, ali se u pozadini uvek kriju nezadovoljene fizičke ili emocionalne potrebe, tvrde psiholozi. Čovek koji voli, koji je voljen, zadovoljan i srećan, nikada neće potražiti avanturu. Neki stručnjaci tvrde da pojedini ljudi prevaru koriste da bi sebi olakšali “monogamiju”. Okolnosti, vaspitanje, kultura u kojoj žive pred njih je stavila izazov duge, monogamne veze, ali oni jednostavno nisu ti “tipovi” ljudi.

Prevara tada dolazi kao ventil za stres i jedini način da se ostane u vezi.

Statistike pokazuju da više pravila nema – jednako varaju i muškarci i žene. Nekada je postojalo uverenje da su muškarci skloniji vanbračnim aferama zbog načina na koji doživljavaju seks, odnosno činjenice da ga ne vezuju za osećanja. Smatralo se da ženama, sa druge strane, treba više - emocija, strast, nešto što će ih “gurnuti” preko granice. Međutim, psiholozi tvrde da razlike nema, već da se muškarci samo lakše odlučuju da prevaru sprovedu u delo od žena.

Njima je, sa druge strane, potrebno više vremena da se prepuste iskušenju. Varaju, dakle, svi – i mladi i stari, i muškarci i žene. Sve je prihvatljivije mišljenje da monogamija nije “prirodno ljudsko stanje” već da je samo društveno nametnut standard koji bespotrebno izaziva osećaj krivice i niz drugih negativnih emocija. Imamo pravo da “živimo punim plućima” i da uzmemo sve što nam život pruža. Ali da li je zaista tako?

Psiholozi tvrde da smo prevari skloniji u različitim životnim periodima. Mladost sama po sebi donosi raznovrsnost, pa se i prevara lakše doživljava i prašta. Zreli partnerski odnosi, sazrevanje na emocionalnom planu, deca, posvećenost, dugogodišnji zajednički život sve to “komplikuju”.

Nažalost, stvari nikada nisu crno-bele, a samo od naše svesne odluke zavisi koliko ćemo daleko otići i hoćemo li biti neverni.

Psiholozi tvrde da se odnosi u vezi, pa čak i onim najčvršćim, menjaju. Dominacije se smenjuju, “odnosi snaga” se remete usled različitih životnih okolnosti. Svaka forma i faza veze ima svoja pravila i očekivanja, pa u svakoj ljubavi postoji barem jedan period “idealan" za prevaru. Neka istraživanja pokazala su da su muškarci najskloniji prevari pre 30. i posle 40. godine, dok su žene posle 45. najnevernije. Takođe, stručnjaci tvrde i da su počeci braka ili zajedničkog života najkritičniji, kao i period kada deca odrastu, a partneri ponovo ostanu sami.

Takođe, radoznali ljudi skloniji su prevarama, pokazalo je jedno istraživanje. Ljudi avanturističkog duha mnogo će češće varati od “kućnih tipova”, tvrde stručnjaci. Ipak, kojem god “tipu” da pripadate, u kakvoj god da ste vezi, prevara počinje u mislima, tvrde psiholozi. Za nekoga se tu i završi, ali ostali odu dalje, često nespremni da plate cenu.

Neverstvo nije ni “smrtni greh”, ali ni jedini način da sebi damo oduška. Ono je mnogo

kompleksnije, može biti odraz naših interesovanja, seksualnosti, želja, strahova, potreba za eksperimentisanjem… ali je uvek pretnja za ljubav. Bilo da je činimo, trpimo, podržavamo ili osuđujemo, naučna istraživanja potvrđuju da je svojstvena svima i duboko usađena u ljudsku prirodu.

PRIZNATI ILI NE?

Kada se prevara dogodi, osećanja se mešaju, sve se tumba, život postaje potpuno drugačiji. Kako će se ko snaći u toj situaciji stvar je karaktera, zrelosti, vrste i faze ljubavnog odnosa, tvrde stručnjaci. Ali da li prevaru treba priznati ili ne, pitanje je koje muči većinu? Da li iskrenost u takvim situacijama može da popravi stvari ili da ih potpuno zakomplikuje.

Psiholozi nemaju jedinstven stav po tom pitanju. Jedan deo smatra da je iskrenost preduslov dobrih i kvalitetnih ljubavnih odnosa, ali ima i tumačenja da je ona jednostavno nemoguća, da nije prirodna, odnosno da potpuna otvorenost u emotivnoj vezi nije poželjna jer bi dovela do bolnih razočaranja.

Neki čak smatraju i da je ona iluzija, odnosno da su mnogi parovi ubeđeni da je ono što govore iskreno, ali da je u stvarnosti to samo njihova predstava koju su stvorili da bi sačuvali ljubav.

Stručnjaci za ljubavne odnose tvrde da prevaru treba priznati samo onda kada to predstavlja veliko olakšanje od osećaja krivice, ili kada želimo da odemo iz zvanične veze.

U svim drugim slučajevima, bilo da se radi o seksualnoj ili emotivnoj, koja se mnogo teže prašta, treba prećutati jer priznanje donosi mnogo negativnih emocija, teške razgovore i težak životni period. Ćutanje, ukoliko je opravdano, tvrde stručnjaci, ponekad može da sačuva mnoga srca.

VERNOST JE ODLUKA

Psiholozi tvrde da sami odlučujemo hoćemo li biti verni ili ne. Ako odlučimo da je monogamija način na koji funkcionišemo, daleko lakše ćemo se opirati iskušenjima, tvrde stručnjaci. Britanski psiholog J. Votson neverstvo je uporedio sa ostavljanjem cigareta: “Ko reši da više ne puši, neće prestati da oseća privlačan miris, ali mu neće biti teško da ne poklekne, jer je tako u svojoj glavi odlučio, postavio prioritete i sisteme vrednosti. Isto je i sa prevarom”. Ali stručnjaci naglašavaju da odluku da se bude veran ne treba mešati sa osećanjima privlačnosti prema drugim ljudima. To su dve potpuno drugačije stavri. Mnogi ljudi je verno svojim partnerima, iako svakodnevno sreću seksualno privlačne osobe suprotnog pola. Istraživanja pokazuju da svako od nas može da ostvari dobru seksualnu, ali i emocionalnu vezu sa hiljadama ljudi širom planete, a na nama je da odlučimo da onaj koga volimo bude baš taj, tvrdi britanski psiholog Votson.

Pročitajte još:
Perunis Call Centar
Perunis Call Centar

Društvene mreže

© 2016 - 2020 Poligraf. Sva prava zadržana | All Rights Reserved.

Search