Zdravlje

Prirodni stimulansi za bolji rad mozga

Mnoge osobe (među njima posebno studenti) traže neki jednostavan način da poboljšaju svoju koncentraciju, pamćenje i produktivnost. Postoji klasa lekova, suplemenata i drugih supstanci koji se nazivaju "nootropici", a njihovo glavno svojstvo je da mogu da poboljšaju kognitivne funkcije, a posebno pamćenje, kreativnost ili motivaciju kod zdravih ljudi.

U ovom članku ćemo nabrojati prirodne nootropike, biljnog porekla, kao i namirnice i neke njihove sastojke koji imaju nootropska svojstva.

Evo, dakle, nekoliko napitaka, začina i biljaka koji bi mogli da poboljšaju funkcionisanje mozga.

Kafa

Kafa je verovatno nootropski napitak koji se najviše konzumira. Većina podsticajnog efekta koji kafa ima na mozak potiče od kofeina, iako ona Sadrži i druge sastojke, poput hlorogene kiseline (antioksidans) koji takođe mogu da pozitivno utiču na mozak. Nekoliko istraživanja je potvrdilo da kofein može da poboljša koncentraciju, budnost, vreme reakcije i pamćenje u dozama od 40 mg do 300 mg, što je ekvivalent pola šolje do tri šolje kafe. (Ipak, bolje je ostati na šolji-dve.) A da bi kofein mogao da deluje preventivno i protiv Alchajmerove bolesti, pokazalo je jedno proučavanje na životinjama, u kojem je utvrđeno da je veća doza kofeina - 500 mg - pomogla u sprečavanju i lečenju Alchajmerove bolesti. Ipak, potrebna su proučavanja na ljudima da se ovo potvdi. Takođe, imajte u vidu da je 500 mg doza kofeina koja nije preporučljiva za ljude; po onome što se do sada zna, 400 mg dnevno je maksimum za koji je bezbedno da ga ljudi unesu (tj. oko 4 šolje kafe), a svakako da u konzumaciji kafe nije preporučljivo ni ići do te gornje granice.

Zeleni čaj

Zeleni čaj sadrži znatno manje kofeina od kafe. Međutim, on sadrži još dve supstance sa nootropskim delovanjem - L-teanin i epigalokatehin-galat (EGCG). Istraživanja ukazuju da L-teanin doprinosi opuštanju, a u kombinaciji sa kofeinom, kao što je slučaj u zelenom čaju, može da poboljša pažnju. Pregled dvadeset jednog proučavanja obavljenog na ljudima je utvrdio da konzumacija zelenog čaja može da pomogne koncentraciju, pažnju i pamćenje. Osim toga, EGCG je supstanca koja je u stanju da prođe kroz krvno-moždanu barijeru i da povoljno deluje na mozak, čak u prevenciji neurodegenerativnih bolesti. Ipak, da bi se to potvrdilo, potrebno je više istraživanja. Treba napomenuti da mača čaj, posebna vrsta zelenog čaja u prahu, sadrži do 3 puta veću koncentraciju korisnih sastojaka od standardnog zelenog čaja.

Vitamin C

Istraživanja ukazuju da vitamin C ima neuroprotektivna svojstva. Jedan pregled koji je obuhvatio 50 istraživanja na ljudima je utvrdio da su osobe koje su imale više nivoe vitamina C u krvi, ili su procenile da uzimaju više vitamina C, postizale bolje rezultate na testovima pažnje, pamćenja i jezika, u odnosu na osobe koje su imale niži nivo vitamina C u krvi, ili su unosile manje vitamina C, po sopstvenoj proceni.
Najbogatiji prirodni izvori vitamina C su kamu kamu, acerola, paprika, brokoli, ren, pa tek onda citrusno voće, koje se često pominje kao najbogatiji izvor vitamina C, mada to nije slučaj.

Kurkuma late

Ovaj napitak se ponekad naziva i "zlatno mleko", a glavni mu je sastojak kurkuma, izuzetno zdravi začin. Obično sadrži još i mleko (kravlje ili biljno, po izboru korisnika), đumbir i med. Glavni sastojak kurkume je antioksidans kurkumin, koji može da podstakne proizvodnju moždanog neurotropnog faktora (BDNF). Manjak ovog faktora - BDNF - je povezan sa lošim mentalnim funkcionisanjem i neurološkim poremećajuma, pa povećanje nivoa BDNF može da poboljša funkcionisanje mozga. Međutim, treba da znate da je količina kurkumina koji unosite sa napitkom kurkuma late znatno manja od one koja je primenjivana u proučavanjima. Ipak, višestruke zdravstvene dobrobiti kurkume u svakodnevnoj ishrani su dobro dokumentovane i naučno potvrđene.

Adaptogeni late

Poput kurkuma late, adaptogeni late su aromatični napici sa specifičnim sastojcima od adaptogenih biljaka. Adaptogeni pomažu uspostavljanju ravnoteže u organizmu i prilagođavanju organizma stresu, čime poboljšavaju funkcionisanje mozga i smanjuju umor. Prave se na sličan način kao kurkuma late - kombinacijom mleka (pravog ili biljnog) i adaptogena, od kojih su najpoznatiji ašvaganda, maka i maitake pečurke.

Sok od cvekle

Cvekla je veoma bogata nitratima, prekursorima azot-oksida, koji organizam koristi da poboljša oksigenaciju (snabdevanje kiseonikom) i poboljša protok krvi. Kako ukazuju proučavanja, azot-oksid bi mogao da igra značajnu ulogu u podsticanju rada oblasti mozga zaduženih sa jezike, učenje i donošenje odluka.

Sok od borovnice

Borovnice su bogate polifenolnim jedinjenjima, za koja je poznato da su korisna za mozak, a posebno antocijaninima, jedinjenima koja spadaju u antioksidanse, koja daju borovnici njenu plavo-crvenu boju. Neka proučavanja su utvrdila da su najjači efekti borovnice na kratkoročno i dugoročno pamćenje, dok neka druga proučavanja nisu utvrdila povezanost konzumacije borovnice i pamćenja. I naravno, ipak je bolje konzumirati cele borovnice nego samo sok od njih.

Sokovi (smuti) od zelenog povrća

Na primer, smuti od kelja, spanaća, krastavca, jabuka, celera, peršuna i sl. Svi ovi sastojci su bogati i vitaminom C i antioksidansima, koji posredno ili neposredno, mogu da pozitivno utiču na funkcionisanje i zdravlje mozga.

Čaj od žalfije

Ovaj čaj doprinosi poboljšanju raspoloženja i pamćenja.

Čaj od ginka bilobe

Ginko spada u najstarije tradicionalne biljne lekove za poboljšanje cirkulacije u mozgu i pamćenja. Pregled proučavanja na preko 2600 osoba je utvrdilo da ova biljka čak može da ublaži simptome Alchajmerove bolesti i blagog kognitivnog opadanja (senilnosti).

Čaj od žen šena 

Žen šen je tradicionalni tonik kineske medicine za opšte zdravlje i vitalnost, a neka istraživanja ukazuju i da ima neuroprotektivna svojstva i da pomaže funkcionisanju mozga. (Ipak, treba imati na umu da ovi čajevi sadrže mnogo manje doze aktivnih sastojaka nego što su one koje sadrže suplementi ili ekstrakti korišćeni u naučnim proučavanjima.)

Kombuha i kefir

Kombuha je fermentisani napitak koji se dobija od zelenog ili crnog čaja i nekih voćki ili biljaka. Glavna dobrobit je što unosi u creva korisne bakterije, probiotike. Teorijski gledano, poboljšanje crevne flore može da podstakne funkcionisanje mozga pomoću osovine creva-mozak, dvosmerne linije komunikacije između creva i mozga. Međutim, ima malo istraživanja koja specifično podržavaju takvo delovanje kombuhe. Poput kombuhe, i kefir je fermentisani napitak koji sadrži obilje probiotika. Teorijski, i on može da podstakne funkcionisanje mozga putem delovanja na dvosmernu osovinu creva-mozak. Međutim, ukoliko se kefir pasterizuje, kao što je slučaj u industrijskoj proizvodnji, ti probiotici se većinom uništavaju, pa ako već hoćete kvalitetan kefir, bolje je da ga sami pravite kod kuće.

Ukratko, navedeni nootropski napici i supstance predstavljaju prirodan i neškodljiv način da se podrži zdravlje i funkcionisanje mozga. Većina od njih nudi i druge dokazane zdravstvene dobrobiti, tako da se u celini može reći da su preporučljivi kao elementi zdrave ishrane i načina života.

Pročitajte još:

Anketa: Ljubav za ceo život

Da li priželjkujete ljubav za ceo život?

Društvene mreže

© 2016 - 2020 Poligraf. Sva prava zadržana | All Rights Reserved.

Search