Rezultat skoro 30 godina širenja NATO-a na istok: Sa trupama i najsavremenijim oružjem, pakt se približio na stotine kilometara bliže Moskvi.
Ruski predsednik Vladimir Putin je nekoliko puta u proteklih nekoliko dana objasnio šta to znači. On je u utorak pred vojskom nabrojao pet talasa širenja NATO-bloka i podsetio da je sve počelo tako što su pripadnici američke vojske i američkih obaveštajnih službi radili u njegovoj zemlji početkom 1990-ih. Podržavali su separatizam i terorističke grupe na Severnom Kavkazu, a 2002.
SAD su se povukle iz sporazuma iz 1972. o ograničenju odbrambenih sistema protiv balističkih raketa – „iz euforije zbog pobede u takozvanom hladnom ratu”.
Putin je nazvao „izuzetno alarmantnim“ to što su „komponente američkog globalnog odbrambenog sistema danas stacionirane u blizini Rusije“. To utiče na sisteme protivraketne odbrane u Rumuniji, a uskoro i u Poljskoj, koji bi takođe mogli da budu ofanzivno opremljeni krstarećim raketama „tomahavk“. Ukoliko SAD i NATO donesu nešto slično u Ukrajini, „let do Moskve biće samo sedam do deset minuta, za supersonične sisteme čak pet minuta“.
Ukoliko Zapad nastavi sa svojim agresivnim kursom, Rusija će „preduzeti odgovarajuće vojno tehničke kontramere i dati oštar odgovor na njihove neprijateljske korake“.
Na svojoj godišnjoj konferenciji za novinare 23.12.2021, šef države je potvrdio da je NATO više puta prevario Rusiju u njenom širenju na istok. Međutim, njegova zemlja želi da izbegne sukob i stoga zahteva odgovarajuće obaveze od vojnog saveza. Pregovori o bezbednosnim garancijama trebalo bi da počnu u Ženevi početkom sledeće godine. Ruski predlozi o tome, koji su 15. decembra predstavljeni američkom diplomati, naišli su uglavnom na pozitivan odgovor u SAD. Putin je rekao: „Nadam se da će se situacija razvijati u ovom pravcu.“ Ovde ne bi trebalo biti nikakvih trikova.
Ponude Moskve su, međutim, izazvale neke zapaljive reakcije na Zapadu. Nova nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht (SPD) saopštila je u nedelju: „Vrlo jasno: agresor je Rusija.“ Nasuprot nemačkom "Bildu", nije isključila stacioniranje nemačkih vojnika u Ukrajini prilikom posete trupama u Litvaniji. Posle telefonskog razgovora Putina i kancelara Olafa Šolca (SPD) u utorak, u početku su se čuli umereni tonovi. Mediji su u četvrtak objavili i da su se takozvana Trilateralna kontakt grupa koju čine Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Rusija i Ukrajina i predstavnici međunarodno nepriznatih „Narodnih republika“ Donjecka i Luganska dogovorili o obnavljanju prekid vatre na istoku Ukrajine . Posrednik OEBS-a Mikko Kinunen izjavio je u sredu uveče da su sve strane najavile svoju „snažnu rešenost“ da „potpuno sprovedu mere za jačanje sporazuma o prekidu vatre od 22. jula 2020. godine“.
Međutim, NATO ne želi da odustane od svog raspoređivanja protiv Rusije. Njeni glavni pravci prate pravce Vermahta 1941. Tih dana pre 80 godina Crvena armija je nanela prvi strateški poraz fašističkim okupatorima ispred Moskve, ali to nikada nije shvaćeno u Nemačkoj. Špringeov "DIE WELT" je 1. novembra objavio naslov: "78 divizija Vermahta je trebala da zauzme Moskvu... onda je došlo blato." - Ništa nisi naučili i ništa nisi zaboravili.
Izvor: JUNGE WELT
Piše: Arnold Schölzel
