Teško je preceniti sociopatiju zvaničnika američke nacionalne bezbednosti: njihova volja da otvoreno lažu o najbitnijim stvarima je neograničena.
Izvor: greenwald.substack.com
Piše: Glen Greenwald
Original: Ben Rhodes' Book Proves Obama Officials' Lies, and His Own, About Edward Snowden and Russia
Prevod: Redakcija
Od kada je Edvard Snouden 2013. godine dobio azil iz Rusije, Obamini zvaničnici su više puta omalovažavali njegove motive i patriotizam navodeći njegov „izbor“ da se tamo nastani. Već duže je bilo jasno da je ova priča laž: Snouden je, nakon sastanka sa novinarima u Hong Kongu, nameravao samo da proputuje preko Moskve i Havane i da zatraži azil u Latinskoj Americi. Američka administracija ge je namerno sprečila da napusti Rusiju - ostao je "zarobljen" na moskovskom aerodromu - upravo ti zvaničnici Obamine administracije, koji su tada cinično navodili kako Snoudenovo prisustvo u Moskvi implicira da je on samo obični licemer zbog navodnog „izbora“ da živi u tako represivnoj zemlji kao što je Rusija, ili, još gore, da je agent Kremlja ili ruski špijun.
Ali sada imamo apsolutni, definitivni dokaz da Snouden nikada nije nameravao da ostane u Rusiji, već su ga na daljem putovanju namerno sprečili ti isti Obamini zvaničnici koji su iskoristili teškoće koje su sami stvorili. Dokaz je nenamerno dostavljen u memoarima jednog od Obaminih viših savetnika za nacionalnu bezbednost, Ben Rodsa, pod naslovom "Svet kakav jeste: Memoar Obamine Bele kuće". Teško je preceniti koliko dispozitivno Rodsova vlastita knjiga dokazuje da su Obamin zvaničnici općenito, a posebno Rods, otvoreno i kavalirski lagali javnost o onome što se dogodilo: taj nivo upornog i svesnog laganja može sa samo objasniti sociopatijskim poremećajem cele Obamine administracije.
Rodsovi memoari, sada prikladnog saradnika MSNBC-a, pokazuju neverovatnu samozaljubljenost autora, koji iznova pokušava da pokaže svoju važnost i svoja dostignuća. Odlomak o ponašanju Rodsa u vezi sa Snoudenom veoma je usklađen sa tim ciljevima. Iako je više puta isticao koliko su Snoudenova otkrića bila traumatična za Obaminu administraciju, Rods se hvali ključnom ulogom koju je odigrao u sprečavanju Snoudena da napusti Rusiju dok je taj NSA pobunjenik baš to očajnički pokušavao - upravo sve suprotno od onoga što su ljudi poput Rodsa i Hilari Klinton pričali javnosti o Snoudenu.
Zaista je neopisivo koliko su ti ljudi voljni da lažu. Jedno poglavlje Rodsove knjige posvećeno je naporima Obamine administracije da normalizuje odnose sa Kubom. Rods objašnjava da je duboko nepoverenje između zemalja koje je trajalo decenijama počelo da jenjava zbog dva događaja koja je on pomogao da se ostvare. Prvi je bio dogovor dve zemlje da poboljšaju zatvorske uslove za dva zatvorenika: jednog Amerikanca u zatvoru na Kubi, i jednog Kubanca u zatvoru SAD. Drugi, "važniji signal" koji je Kuba poslala iskazujući svoju iskrenu želju za poboljšanjem odnosa bila je njihova kapitulacija pred pretnjama Rodsa da povuku dozvolu koju su dali Snoudenu da putuje preko Havane kada napusti moskovski aerodrom na putu za Latinsku Ameriku, gde je nameravao da zatraži azil.
Drugim rečima, Rods – koji je godinama insinuirao da je Snouden ruski špijun i izdajnik koji je "izabrao" da pobegne u Rusiju – znao je u celo vreme da Snouden nikada nije planirao da ostane ni jedan dan u Rusiji. On je samo doleteo u Moskvu iz Hong Konga sa namerom da odmah odleti iz Moskve za Havanu, a zatim u Ekvador ili Boliviju i da tamo zatraži azil. Pre sletanja u Moskvu, Snouden i njegovi predstavnici obezbedili su obavezu kubanske vlade da mu omogući bezbedan prolaz kroz Havanu na putu za Južnu Ameriku.
Jedini razlog zašto je Snouden ostao u Rusiji su malverzacije Rodsa i njegovih kolega, da ga namerno uhvate u zamku: prvo poništavanjem pasoša kako se ne bi mogao ukrcati na međunarodne letove, a zatim pretnjom kubanskoj vladi da bi započeta normalizacija sa SAD bila trajno uništena ako ne povuku garanciju Snoudenu o sigurnom prolazu preko Havane, što su zatim i učinili. Evo kako se Rods svojim rečima hvali onim što smatra svojim uspehom:
Postojao je još jedan, važniji signal. Otprilike u vreme našeg drugog sastanka, Edvard Snouden je bio zaglavljen na moskovskom aerodromu, pokušavajući da pronađe nekoga ko bi ga primio. Navodno je hteo da ode u Venecuelu, u tranzitu preko Havane, ali sam znao da ako Kubanci pomognu Snoudenu, svako približavanje između naših zemalja pokazalo bi se nemogućim. Povukao sam Alehandra Castra u stranu i rekao da imam poruku koju je poslao predsednik Obama. Podsetio sam ga da su Kubanci rekli da žele da Obami daju „politički prostor“ kako bi mogao preduzeti korake za poboljšanje odnosa. "Ako prihvatite Snoudena", rekao sam, "taj politički prostor će nestati." Nikada više nisam razgovarao sa Kubancima o ovom pitanju. Nekoliko dana kasnije, nazad u Vašingtonu, probudio sam se u novinskom izveštaju: „Bivši američki saradnik špijunske agencije Edvard Snouden zaglavio u tranzitnoj zoni jednog moskovskog aerodroma jer je Havana rekla da mu neće dozvoliti let iz Rusije na Kubu", izvestile su ruske novine. Shvatio sam to kao poruku: Kubanci su ozbiljno razmišljali o poboljšanju odnosa.
Da li bi ovo priznanje moglo biti jasnije? Obamini zvaničnici, uključujući Rodsa, od samog početka znali su da Snouden nije putovao u Rusiju sa namerom da tamo ostane, već je umesto toga - po rečima Rodsa - "zaglavio na moskovskom aerodromu" i "pokušava da pronađe nekoga ko bi ga primio“. (Ostavite po strani drugu Rodsovu laž da je Snouden nameravao da "ode u Venecuelu"; plan Snoudena je bio da otputuje iz Moskve preko Havane u Boliviju ili Ekvador, ali je Rods, znajući kako Amerikanci gledaju na Karakas, namerno zamenio Venecuelu kao predviđenu destinaciju za dalje osporavanje Snoudenovih motiva). Rods nam tada govori koliko je ponosan na sebe što je uspešno maltretirao Kubu što nije dozvolio Snoudenu da leti kroz Havanu kako je nameravao, pa je, prema rečima Rodsa, izazvao „zaglavljivanje Snoudena u tranzitnoj zoni aerodrom u Moskvi“.
Pa ipak, bezbrojni Obamini zvaničnici – uključujući, najneverovatnije, i sam Rods – proveli su godine lažući javnost tvrdeći upravo suprotno. Iznova i iznova, oni su osporavali Snoudenov patriotizam i snažno implicirali da je on ruski špijun i izdajnik, o čemu svedoči njegov "izbor" za odlazak u Rusiju.
Kao samo jedan primer, evo šta je Rods rekao svom kolegi, bivšem Obaminom zvaničniku za nacionalnu bezbednost Tomiju Vietoru u februaru 2017. godine, u Vijetorovom programu "Save America" (gde je Rods sada i su-domaćin). Punih sat vremena Rods je osporavao Snoudenov patriotizam i motive, neprestano navodeći kao svoj primarni dokaz njegov izbor da pobegne u Rusiju (zajedno sa činjenicom da je Snouden otišao da se sastane sa novinarima u "Kini" – pri čemu Rods misli na Hong Kong):
...znate, novinari uvek govore 'Da li mi govorite da znate da je radio (Snouden) za Ruse?'. ja im govorim ono što vidim, a to je da je ovaj tip otišao u Kinu i Rusiju, zemlje sa izrazitim protivničkim obaveštajnim konkurentima Sjedinjenim Državama. Mogao je otići u neku vrlo liberalnu evropsku zemlju koja bi ga verovatno primila, ili je mogao da odluči da se suoči sa našom muzikom; njegov izbor tih destinacija mnogo govori.
Da li postoji još flagrantnija ili namernija laž od ove? Rods sigurno zna da je ono što ovde govori o Snoudenu apsolutna laž. On zna da Snouden nije izabrao Rusiju kao svoju konačnu destinaciju. On zna da je Snouden učinio upravo ono što je Rods rekao da je trebao učiniti: potražio utočište u drugim zemljama. On zna da je jedini razlog što je Snouden ostao u Rusiji zato što ga je sam Rods tamo zarobio sprečavajući ga da putuje dalje. Znamo da Rods sve ovo zna jer se time hvalio u svojoj knjizi, u gore citiranom odlomku. Pa ipak, iznova i iznova, Rods je javnosti govorio upravo suprotno od onoga za šta je znao da je istina.
Kao što je naznačeno, Rods nije bio sam u svesnom širenju ove laži američkoj javnosti. Hilari Clinton je 2014. godine u intervjuu za Guardian osudila Snoudena lažno tvrdeći da je iz Hong Konga odletio u Rusiju s namerom da traži azil od Putina. Slušajte njenu flagrantnu laž:
Iz perspektive dvadesetčetvoročasovnog ciklusa vesti, ove informacije se mogu činit zastarele. Ali tek sam u poslednjih nekoliko dana pročitao Rodsovu knjigu i jedva sam mogao da poverujem koliko je jasno izneo svoje laži i laži svojih kolega iz Obamine administracije. Ovaj nivo svesnog laganja – provodeći godine implicirajući da je Snouden izdajnik ili ruski špijun jer je pobegao u Rusiju kada znate da je hteo da ode i učinio je sve što je moguće da to učini, ali su ga vaše radnje zarobile tamo protiv njegove želje – zahteva neograničenu spremnost da lažete onog trenutka kada se na taj način zadovolje nečiji interesi.
Obično nemamo slučaj da su dokazi o laganju ovako konačni – gde ih lažovi nude na prvom mestu – ali ovo ponašanje nije nimalo neuobičajeno. To je ono što se u oblasti nacionalne bezbednosti u SAD uzgaja i kultiviše, i važno je to uvek imati na umu kada slušate ove ljude (iz državne admnistracije) kada govore.
