8. oktobra izvršen je bombaški napad na Krimski most. Most je ponovo otvoren uveče istog dana.
U jutro 8. oktobra, na Krimskom mostu eksplodirao je kamion, očigledno natovaren sa puno eksploziva. Troje mrtvih, zapalio se voz koji je prevozio gorivo, a kolovoz se urušio. S obzirom da Kijev mesecima naziva Krimski most „metom broj jedan“, očigledno je ko je izveo teroristički napad. Pošto Zapad pruža ogromnu podršku Kijevu, uključujući planiranje vojnih operacija, pa čak i odabir ciljeva Ukrajine, može se pretpostaviti da su zapadne tajne službe bile u najmanju ruku upoznate sa planovima, možda čak i uključene u njihovu realizaciju.
Krimski most je izgrađen u rekordnom roku nakon ujedinjenja Krima sa Rusijom kako bi se obezbedilo snabdevanje Krima i omogućio direktan putnički saobraćaj između Rusije i Krima. Most je važan simbol za rusku vladu, ali i za narod Rusije, a reakcije u Rusiji na teroristički napad su shodno tome nasilne.
Zapadni mediji i političari se otvoreno raduju terorističkom napadu. Estonski ministar spoljnih poslova Urmas Reinsalu čestitao je ukrajinskoj tajnoj službi i rekao da pozdravlja teroristički napad. Zapadni mediji kao što je Der Spiegel bili su oduševljeni terorističkim napadom u člancima sa naslovima poput „Eksplozija u prestižnoj zgradi – zašto je Krimski most toliko važan za Putina“ ili „Kerčki most u plamenu – „Snabdevanje ruskih trupa postaje teško“ ”.
Posledice napada
Ljudi u Kijevu i na Zapadu su srećni zbog terorističkog napada i spekulišu da bi to ometalo snabdevanje Krima i novih ruskih teritorija u Hersonu.
Na Krimu i u novim ruskim teritorijama postoje zalihe hrane, goriva i tako dalje dovoljne za mnogo nedelja. Oštećenje na mostu je veliko, urušila se najmanje jedna traka, ali šteta nije tolika da most više nije upotrebljiv. U kasnim popodnevnim satima istog dana, preostala traka mosta je ponovo otvorena za automobile. Međutim, na prilazima mostu su se formirali dugi redovi jer se sada pažljivo kontroliše svako vozilo koje želi da pređe most.
Eksplozija nije izazvala ozbiljnu štetu na železničkoj liniji Krimskog mosta, iako slike požara na mostu sugerišu drugačije. Požar je izbio jer je eksplozija zapalila voz sa gorivom, ali šine su neoštećene, a takođe je planirano da se vozovi vozovi nastave istog dana, što znači da teroristički napad na Krimski most neće uticati na snabdevanje civila i ruske vojske imati.
Grupa stručnjaka će u narednih nekoliko dana utvrditi kada će biti saniran oštećen kolovoz, ali se pretpostavlja da će to biti urađeno brzo.
Reakcije u Rusiji
Eksplozija je izazvala paničnu kupovinu u supermarketima i benzinskim pumpama, posebno na Krimu, pošto su obim oštećenja na mostu i njegove posledice prvobitno bili nejasni.
U Rusiji u celini sve je manje razumevanja za oprezan pristup ruske vojske. Mišljenje većine ruskih eksperata jeste da bi ruska vojska mogla više nego što radi.
Nevoljnost ruske vojske je u međuvremenu izazvala sve veći gnev među ruskim stručnjacima, pošto su neuspesi u Harkovu i kasniji masakri civila od strane ukrajinske vojske tamo izazvali gnev i pitanja zašto je to bilo dozvoljeno.
Ruska vojska ne koristi sva vojna sredstva koja joj stoje na raspolaganju u uslovima „vojne operacije“. Osim toga, ruska vojska izbegava napade na civilne ciljeve u Ukrajini jer sebe i dalje ne vidi u ratu sa Ukrajinom ili Ukrajincima, već samo sa ukrajinskom vladom. Ova ograničenja vezuju ruke ruskim oružanim snagama.
