Američka strategija borbe protiv terorizma prvi put je posle više od 20 godina usredsređena na domaći umesto na islamski terorizam, što se povezuje s događajima iz januara, kad su podržavaoci Donalda Trampa upali u Kongres.
Bela kuća je ove sedmice donela dokument koji je označio domaći terorizam kao najveću pretnju po američku bezbednost. Vlada upozorava na ekstremne desničarske organizacije, a neke od njih su učestvovale u dešavanjima na Kapitolu, kao na najveći rizik za bezbednost države i građana, prenosi „Volstrit džornal”.
Za razliku od dosadašnje politike usmerene na terorizam koji je dolazio spolja, strategija Džozefa Bajdena okreće se ka unutra, što je, kao i brojne druge teme, podelilo javnost. Dok jedni pozdravljaju promene navodeći da muslimanski fundamentalisti odavno nisu najveći rizik po Ameriku, drugi smatraju da je ovo uvijeni način da se vlada obračuna s pobornicima bivšeg predsednika.
Kako se navodi u strategiji, Ministarstvo pravde i Federalni istražni biro (FBI) dobiće još sto miliona dolara i uposliti dodatne istražitelje da bi sprečili buduće napade. U planu je tešnja saradnja s tehnološkim kompanijama čije platforme često služe za propagiranje zločina mržnje, kao i ambicioznije suprotstavljanje rasizmu, za koji je ocenjeno da je u korenu desničarskog ekstremizma. Bajdenova vlada namerava da više uloži u obrazovanje i mentalno zdravlje, kao i da se pozabavi problemom slobodnog naoružanja. Zbog relativno labavih pravila, čak i ljudi s ekstremističkim stavovima mogu zakonito da nabave oružje, što je potvrđivano u masovnim ubistvima.
Iako je i Trampova strategija pominjala supremacioniste evropskog porekla kao rizik za nacionalnu bezbednost, sadašnje vlasti zameraju bivšem predsedniku što je u izjavama često izjednačavao belačke ekstremiste, okupljene, na primer, u organizaciji Ponosni momci, sa levičarskim i afroameričkim pokretima. Tu se pre svega misli na pokret Životi crnaca su važni, koji organizuje proteste protiv policijske brutalnosti nad Afroamerikancima i čiji su članovi nasrtali na snage reda i palili policijske stanice. Kao ekstremna levica najčešće se pominje Antifa, poznata po tome što se na ulici često sukobljava sa zagovornicima belačke supremacije.
Kritičari ističu da je strategija neizbalansirana jer u prvi plan stavlja desničare, dok previđa pokrete poput Antife, čiji je pobornik prošle godine ubio jednog Trampovog podržavaoca. Iz Ministarstva pravde odgovaraju da pretnju vide u svim nasilnim organizacijama, bez obzira na njihovu ideologiju. Primećuju i rizik koji dolazi od levičarskih anarhista, ali dodaju da su najveći broj napada ipak organizovali desničari i antivladine milicije. Ističe se da zločine protiv pripadnika manjina uglavnom čine slobodni strelci namesto dobro organizovanih grupa i da FBI istražuje oko 2.000 ovakvih napada. U planu je i bolja kontrola kandidata za posao u Pentagonu, policiji i državnoj birokratiji nakon što se ispostavilo da je u masi koja je prodrla u Kongres 6. januara bilo bivših vojnika i policajaca.
Liberalno orijentisani mediji podržavaju izmene, nagoveštavajući da je mnogo ranije trebalo usmeriti pažnju na ubistva inspirisana ekstremno desničarskom ideologijom. Pojedini komentatori u ovim redakcijama smatraju da vlada nije otišla dovoljno daleko jer je događaje iz januara pomenula samo jednom u strategiji, umesto da je Trampove podržavaoce jasno označila kao domaće teroriste.
Kako ocenjuju konzervativni mediji poput Foks njuza, strategija se ustremila na kritičare administracije s ciljem da ih zaplaši. S ove televizije ocenjuju da je najveći zločin koji su počinili jurišnici na Kapitol bio taj što su se slikali u Kongresu i da tu nije bilo ni govora o nasilnoj smeni vlasti jer niko od demonstranata nije ispalio nijedan metak. Iz tabora kritičara upozoravaju da će „Fejsbuk” postati još moćniji jer će pod parolom borbe protiv domaćih terorista cenzurisati sadržaj koji postavljaju kritičari Bajdenove administracije. Jedan broj ljudi koji su zimus uhapšeni u Vašingtonu već poručuju da su politički zatvorenici, lišeni slobode samo zato što su uz Trampa. Od njih 500, niko nije optužen za domaći terorizam, iako ih je nova vlada nazivala domaćim teroristima.
I pored toga što je Bajden ovako nazvao demonstrante koji su upali u Kongres i što je Tramp istim izrazom „častio” pripadnike pokreta Životi crnaca su važni i Antifa, domaći terorizam nije jasno prepoznat u američkom zakonodavstvu, niti povlači kaznu. Da bi neko u kome bezbednosni organi vide domaćeg teroristu mogao da robija, on mora da bude osuđen za druga krivična dela, poput ubistva.
Kako primećuje list „Ju-Es-Ej tudej”, ni Bajdenova strategija ne podrazumeva da će biti donet zakon koji bi kriminalizovao domaći terorizam i izjednačio lokalne američke ekstremiste sa radikalnim grupama iz inostranstva. Kad je u januaru povedena priča da treba doneti zakon o domaćem terorizmu, tome su se suprotstavile i pojedine liberalne organizacije za slobodu govora, kao i jedan broj demokratskih kongresmena. U ovim krugovima se plaše da bi država mogla da zabrani nepodobne organizacije tako što bi ih jednostavno proglasila terorističkim.
Izvor: Politika
