NATO povećava broj vojnika? – "Povećaćemo broj snaga visoke spremnosti na preko 300.000", rekao je Štoltenberg, generalni sekretar posle najnovijeg NATO festivala u Madridu. Mnogi analitičari (Leri Džonson, Bernard (Moon of Alabama), Skot Riter)se podsmevaju ovim besmislenim izjavama, i evo zašto takva laž zaslužuje više prezira. Zaista, da postoji nešto zabavno u vezi sa ovim nivoom obmane, čitava priša bi bila smešna. Ali nije. Ovi ljudi zapravo konstruišu odluke na osnovu takvih fantazija. Pitajte građane EU, sada kada se sankcije vraćaju na njihove kreatore.
300.000 – odakle će doći? Ovaj sajt – Macrotrends – navodi brojeve. Na ničije iznenađenje, skoro sve zemlje NATO-a su smanjile svoju vojsku u poslednjih dvadeset godina. SAD od 1.575.000 na 1.379.000, Poljska 264.000 na 196.000, Španija 262.000 na 196.000, Velika Britanija (naročito ratoborna ako obratite pažnju na njene poruke javnosti) 218.000-148.000, Holandija 60.000 na 41.000, Turska 850.000 na 512.000, Italija 850.000 na 341.000 i Nemačka 331.000 na 181.000. I tako dalje i tako dalje.
Pretpostavljam da Stoltenberg očekuje da se ovaj trend preokrene. Ali hoće li?
Pogledajmo neke relevantne podatke iz SAD, najveće i najvažnije članice NATO-a:
- Što se tiče pismenosti, otprilike polovina američke populacije se nalazi na nivou sedmog razreda ili niže – kako će to funkcionisati sa nekim komplikovanim uputstvom za upotrebu oružja?
- Otprilike trećina američke populacije je gojazna (stopa se udvostručila za četvrt veka). Malo je verovatno da su pogodni za pešadiju, a vrata tenkova bi zbog toga trebalo da se konstruišu veća.
- Duplo više potencijalnih vojnih američkih regruta smtatraju, da su druge zemlje bolje od SAD.
- U SAD se 6000 veterana izvrše samoubistvo svake godine.
Nije iznenađujuće da američka vojska ima mnogo problema da regrutuje nove članove. I tako smanjuje svoje minimalne standarde i svoje zahteve što se tiče mentalnih i fizičkih sposobnosti rekruta i nude bonuse. Zato Stoltenbergu bolje da ne očekuje previše od SAD.
Šta je sa Velikom Britanijom, drugim, glavnim yagovornikom za više rata sa sve više neprijatelja? Pa, rečeno nam je 2021. godine da je samo jedan od 33 pešadijska bataljona britanske vojske u potpunosti popunjen - a to je bio 1. kraljevski gurka bataljon. Gurke su svakako izvanredni vojnici, ali zapravo potiču iz Nepala. Dakle možemo poćo od toga, da mladi Britanci nisu veoma zainteresovani da se pridruže kraljvskoj armiji, tako da će se britanska vojska i dalje smanjivati, dok se "diversity" (raznolikost) u vojsci povećava. Stoltenbergu je bolje da ne očekuje previše od Velike Britanije.
I tako i drugde u armijama NATO pakta. Kriza regrutovanja u Nemačkoj – možda je mogu popraviti krivolovom u drugim zemljama EU. Francuska vrbuje regrute u Africi. Poljska je vratila DOSAAF (paravojna organizacija u Sovjetsko Savezu), koji naravno, ni u snu neće nazvati tako.
Možda dvadeset godina u Avganistanu koje su kulminirale u žurnom bekstvu, da ne govorimo o drugim neuspelim ratovima, ne čine izglede za posao veoma privlačnim. Da i ne govorimo o PTSP-u (Post traumatski stresni poremećaj, koji se učestalo javlja kod američkih ratnih veterana) i samoubistvima koje idu ujedno sa penzijom koja vredi sve manj radi rasuće inflacije.
A kako se stvari odvijaju u Evropi, mnogi od ovih vojnika će biti poslati na zadatak da održavaju red na ulicama u gradovima EU. Hladnoća i glad imaju snažan uticaj na ono što ljudi vide kao prioritete.
Dakle, Stoltenbergu će možda biti malo teško da poveća NATO snage „visoke spremnosti“ – verovatno će morati da se zadovolji sa „300.000 vojnika tamo negde, od kojih su mnogi spremni za nešto, neko vreme“. Ali to baš i nije tako privlačno, zar ne?
Ali pitanje trupa je najmanji problem NATO-a – samo pročitajte Povratak industrijskog rata. NATO nema ni zalihe ni proizvodne kapacitete da se izjednači sa onim što Rusija i njeni saveznici trenutno rade u Ukrajini.
Što se tiče Rusije, Macrotrends navodi da je broj njenih oružanih snaga prilično stabilan od 1.482.000 do 1.454.000 poslednjih dvadeset godina. Ali pukim brojevi ne govore baš mnogo. Za dve decenije došlo je do ogromnog poboljšanja u kvalitetu, obuci i opremi ruske armije. Snage Donjecka i Luganska imaju značajan broj kompetentnih i opremljenih vojnika. Čini se da Rusija koristi mnogo trupa ruske garde kao što vidimo u vrlo vidljivim čečenskim, kozačkim i burijatskim formacijama. Može se zapitati, u stvari, koliko je ruskih oružanih snaga, striktno definisanih, uključeno u borbe. I nemaju problem sa snabdevanjem – precizne rakete i vatrene misije nastavljaju da se upotrebljavaju bez naznaka zabrinutosti.
Ratovi su brutalan test stvarnosti i NATO percepcija stvarnosti se ne drži baš dobro.
Prevod: redakcija
Izvor: A Son of The New American Revolution
Piše: Lari C. Džonson
