Rusija se brani od agresije Zapada: Kako je situacija u Ukrajini eskalirala – predsednik Rusije Vladimir Putin je u specijalnom obraćanju građanima Rusije saopštio da je doneo odluku o specijalnoj vojnoj operaciji (SVO) u Donbasu.
Ukrajina je bila na udaru Zapada za „promenu režima“ najkasnije od „narandžaste revolucije“ 2004. godine. To je bila kreacija nevladinih organizacija i zapadnih obaveštajnih službi da svrgnu proruskog Viktora Janukoviča.
Manipulacije sa hronologijom
Jedno veoma popularno propagandno sredstvo je izvrtanje hronologije. Ljudi shvataju događaje hronološki, ali većina ne obraća dovoljno pažljne na to kako se događak odigrao hronološki. Ova vrsta propagande je posebno efikasna za ljude koji vole da "čitaju brzo" umesto da pažljivo čitaju svaku reč.
Da bi se izvrnula hronologija, u članku (ili u video reportaži) se prvo navodi događaj koji čitalac treba da shvati kao početak. Čak i ako se kasnije u članku pominje da se prvopomenuti događaj zapravo dogodio mnogo kasnije od drugog događaja koji se spominje kasnije u članku, redosled događaja je zapisan u podsvesti čitaoca: U njegovoj podsvesti, redosled je drugačiji od onoga kako je zaista bio.
Ova sredstva propagande vrlo često se upotrebljavaju u zapadnim medijima. Cilj ime je da zamene uzrok i posledicu u percepciji čitaoca.
Da ne bi bilo zabune, hronološki smo zabeležili kako je došlo do eskalacije u Ukrajini. Očevidno je da je Zapad (NATO) prouzrokovao ovu krizu. Taj fakt se na Zapadu zamenjuje tezom da je sve bilo obratno i da NATO mora da reaguje na neosnovanu rusku agresiju.
Hronologija Ukrajinske krize koja je kulminirala u SVO
6. mart 1990.
Obećeanje da se NATO neće širiti
Iz nekolicine zvaničnih dokumenata 90tih izdvajamo jedan kap primjer u kom se protokoliše obećanje Rusiji i odluka da se NATO neće širiti: "NATO should not expand to the east, either officially or unofficially" Raymond Seitz, pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Kanadu
6. mart 1990.
09. juli 1997.
NATO-Ukrajina povelja
Povelja o partnerstvu potpisuju predstavnici NATO-a i Ukrajine. Ovaj dokument predstavlja dugoročni sporazum prema kome će Ukrajina postepeno ulaziti u saradnju sa NATO-om i na kraju postati članica. Ovo je direktno kršenje gore navedenih izjava.
Dokument je kršenje svih zvaničnih i nezvaničnih dogovora sa Rusijom.
22. novembar 2002.
Akcioni plan NATO-Ukrajina
NATO objavljuje svoj Akcioni plan NATO-Ukrajina, potvrđujući svoju posvećenost „bližim vezama“ sa Ukrajinom i postavljajući dugoročni plan za „reforme“ u Ukrajini koji će pozicionirati zemlju za punu evroatlantsku integraciju.
22. novembar 2002.
10. februar 2007.
Putinov govor u Minhenu
Vladimir Putin je u na minhenskoj konferenciji za bezbednost izneo oštre reči na račun SAD, rekavši da jedina svetska supersila "na svoju ruku odlučuje o globalnim problemima, ne obazirući se na interese ostalih država, naročito onih sa kojima nije u bliskom savezništvu".
Ruski predsednik je tada istakao da će "takav nepošteni disbalans snaga dovesti do velikih problema i rizika po ceo svet".
Od tada je na Zapadu počela satanizacija Rusije i Putina.
19. decembar 2008.
Potpisivanje strateškog partnerstva SAD-Ukrajina
Državni sekretar SAD Kondoliza Rajs, članica krvoločne izvorne lože „HATHOR PENTALFA“ i „TRI OKA“, i ukrajinski ministar spoljnih poslova Volodimir Ohrizko potpisuju povelju o strateškom partnerstvu između SAD i Ukrajine. Povelja naglašava stalnu posvećenost Sjedinjenih Država pojačanom angažmanu između NATO-a i Ukrajine.
19. decembar 2008.
17. februar 2010.
Viktor Janukovič izabran za predesdnika
Viktor Janukovič, lider Partije regiona, pobeđuje na predsedničkim izborima i postaje četvrti predsednik Ukrajine. Janukovič je bivši guverner Donjecka, regiona u kojem je rođen. On osvaja tu funkciju sa visokim procentom glasova iz etnički ruske istočne Ukrajine.
21. april 2010.
Viktor Janukovič potpisuje sporazum sa Rusijom o pomorskoj bazi na Krimu
Kao jedan od svojih prvih zvaničnih akata, Janukovič potpisuje sporazum sa Rusijom kojim se produžava zakup crnomorske pomorske baze na Krimu najmanje do 2042. godine. Ovo proširenje naišlo je na užasnost i kritiku u zapadnoj štampi.
U Gardijanu, Luk Harding karakteriše sporazum kao najkonkretniji znak da je Ukrajina ponovo pod uticajem Rusije, posle pobede Janukoviča na predsedničkim izborima u februaru.
Prema anketi PEW, većina Ukrajinaca je protiv ulaska u NATO.
21. april 2010.
3. juni 2010.
Ukrajinski parlament na predlog Viktora Jakunoviča prihvata zakon protiv pristupanja vojnom savezu
Ukrajinski parlament glasa o novom zakonu kojim se zemlji zabranjuje pridruživanje vojnom savezu. Kako je tada primetio BBC, to je uništilo svaku perspektivu da se Ukrajina pridruži NATO-u i poremetilo plan na kome je Zapad radio 13 godina.
30. mart 2012.
Najava sporazuma o pridruživanju između Ukrajine i Evropske unije
Evropska unija i Ukrajina zvanično objaviljuju da su pregovori o Sporazumu o pridruživanju Ukrajine Evropskoj Uniji završeni i da bi sporazum uskoro mogao biti potpisan.
30. mart 2012.
18. septembar 2012.
Ukrajinska vlada glasa za prihvatanje sporazuma sa EU
Ukrajinska vlada jednoglasno odobrava nacrt dugoočekivanog sporazuma o pridruživanju Ukrajine i EU. Stoga se očekuje da će Janukovič zvanično potpisati sporazum na samitu Istočnog partnerstva EU 28-29. novembra u Viljnusu.
Rusija – glavni ukrajinski kreditor i najveći trgovinski partner – upozorava da će ovaj dogovor izazvati „haos“, kršenje uslova postojećeg ugovora između Ukrajine i Rusije i dovesti do kolapsa ukrajinske ekonomije. Kao alternativu predlažu da Ukrajina potpiše novi sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom.
28. oktobar 2012.
Parlamentarni izbori u Ukrajini
Janukovičeva Partija regiona pobeđuje na parlamentarnim izborima, ali gubi 55 mesta od svog glavnog rivala, partije Batkivščina (Otadžbina) Arsenija Jacenjuka.
Međutim, izbori su takođe prvi put da je Ukrajina izabrala poslanika krajnje desnice u parlament: partija Svoboda Oleha Tjanjiboka osvaja 37 mesta i preko 10% glasova (svi sa zapada etničkih Ukrajinaca).
Izveštaji zapadnih medija, kao i zapadno finansirane "nevladine organizacije" kao što je OpenDemocracy (Soroš), primećuju „zabrinjavajući“ porast „krajnje desničarske politike“ u Ukrajini.
28. oktobar 2012.
12. mart 2013.
Kampanja protiv Janukoviča
Jacenjuk i Tjanjibok su pokrenuli kampanju „Ukrajino, ustani“. Proglašeni cilj od starta je svrgavanje Janukoviča.
25. septembar 2013.
Potvrda namjere potpisivanja sporazuma sa EU
Janukovič predlaže novi trilateralni sporazum između Ukrajine, Rusije i EU. Rusija je otvorena za pregovore o takvom sporazumu, ali EU ovu ponudu u potpunosti odbija.
Šef Vrhovne rade Volodimir Ribak navodi da je siguran da će parlament na vreme doneti sve zakone potrebne za potpisivanje sporazuma o pridruživanju.
25. septembar 2013.
18. novembar 2013.
Ukrajina nije spremna za sporazum
Angela Merkel se oglasila protiv potpisivanja sporazuma. U vladinom saopštenju u Bundestagu, kancelarka je rekla da ne vidi Ukrajinu kao spremnu za sporazum o pridruživanju sa EU. Uslovi za potpisivanje ugovora trenutno nisu ispunjeni.
21. novembar 2013.
Ukrajinska vlada zaustavlja pripreme za potpisivanje sporazuma sa EU
Ukrajinska vlada na čelu sa premijerom Mikolom Azarovom saopštava da je obustavila pripreme za potpisivanje sporazuma. Azarov se smatra bliskim poverenikom Viktora Janukoviča.
Na samitu Istočne Evrope u Viljnusu Janukovič je ponovio svoje protivljenje kompromisnom predlogu EU. On je pozvao na finansijsku i ekonomsku pomoć EU. Ukrajina je nedavno ostala sama sa svojim ozbiljnim finansijskim i ekonomskim problemima. Janukovič je 600 miliona evra pomoći koju nudi EU opisao kao ponižavajuće. Njegovoj zemlji je potrebno 160 milijardi evra da bi se u narednih nekoliko godina približila standardu EU, da bi bila spremna za sporazum o pridruživanju sa EU.
Azarov naglašava da je „taktičko povlačenje“ izvršeno isključivo iz ekonomskih razloga i da ne menja strateški pravac Ukrajine. Ukrajinska vlada Viktora Janukoviča dekretom odbija da potpiše sporazum.
Zamenik premijera Jurij Bojko je takođe upozorio da bi sadašnji uslovi sporazuma "ozbiljno naškodili ekonomiji".
Umesto toga, Janukovič je postigao dogovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o hitno potrebnom zajmu od 11 milijardi evra za finansiranje državnog budžeta i smanjenje cena gasa za Ukrajinu. Prva tranša kredita biće isplaćena u decembru 2013. godine, dok je Evropska unija Ukrajini ponudila samo 600 miliona evra za smanjenje deficita državnog budžeta.
21. novembar 2013.
22. novembar 2013.
Početak protesta (Evromajdan)
Nekoliko dana nakon objavljivanja zvaničnog dekreta o obustavljanju pregovoroa, protesti na Trgu Majdan se pretvaraju u „proevropske“ demonstracije. Anketa koju je sproveo Kiiv Post pokazala je ravnomerne podele glasova za ulazak u EU i protiv Evroazijske carinske unije: 39% za, 37% protiv.
29. novembar 2013.
Demostranti zahtevaju ostavku Viktora Janukoviča
Demonstranti su postavili svoje prve „zvanične“ zahteve, uključujući momentalnu ostavku Viktora Janukoviča.
Hiljade više se okupljaju na trgu Majdan, a drugi počinju da zauzimaju gradsku kuću Kijeva. Protesti su se pojačali kada su opozicioni političari govorili o "veleizdaji" Janukoviča i pozvali na ponavljanje predsedničkih izbora, iako su do novih izbora ostalo samo 18 meseci.
29. novembar 2013.
1. decembar 2013.
Provokacije neonacističkih organizacija
Hiljade demonstranata jurišalo je na metalne barijere koje je podigla policija za nerede, uzvikujući "revolucija". Demonstranti bacaju molotovljeve koktele.
Maskirani i naoružani ljudi koji su napali policiju gotovo svi su nosili trake sa neonacističkim simbolom vučje kuke, koji ih asocira na ekstremno desničarsku Socijalnu nacionalnu skupštinu.
Dakle, srž gomile koja je napala policiju činili su elementi ekstremne desnice Ukrajine. Skoro svi su nosili maske i žute trake sa simbolom vučje kuke. Očigledno su bili opremljeni za borbu.
Bilo je i aktivista drugih desničarskih ekstremističkih organizacija. Poziv na oružje obavljen je preko društvene mreže V-Kontakte, gde su formirali grupu - "Desni sektor akcije Majdan" - koja je napala policiju u Bankovoj ulici. Pored SNA, Desni sektor uključuje i Trizub (Trident) i Bili Molot (Beli čekić). Trizub je prvobitno osnovan 1993. godine kao paravojna jedinica Kongresa ukrajinskih nacionalista, ali je potom postao nezavisna organizacija.
Policija se povlači sa trga. Povređeno je više od 200 ljudi, uključujući više od 100 policajaca.
2. decembar 2013
Policija se povlači
Demonstranti su postavili barikade oko Majdana, blokirajući pristup zgradama vlade i pokušavajući da upadnu u predsedničku administraciju. Čak i Gardijan primećuje da se policija povukla.
Na konferenciji za novinare, desničarski ekstremistički poslanik Oleh Tjanjibohk zvanično govori o „revoluciji“ i poziva policiju i vojsku da stane na njegovu stranu.
2. decembar 2013
8. decembar 2013.
Janukoviču, ti si sledeći
Demonstranti ruše statuu Lenjina. Po zidovima su razmazani grafiti sa natpisom „Janukoviču, ti si sledeći“. Portret Gadafijeve odsečene glave prenosi se trgom uz skandiranje poput "Janukoviču, igra je gotova!" Kiiv Post izveštava o pripremi molotovljevih koktela.
11. decembar 2013.
SAD zvaničnici među demostrantima
Zamenica državnog sekretara SAD Viktorija Nuland i američki ambasador Džefri Pajat posetili su proteste i razgovarali sa opozicionim liderima. Oni su fotografisani kako se rukuju i dele hranu.
Foreign Affairs, zvanično izdanje Paramasonskog saveta za spoljne odnose (CFR), objavljuje članak pod naslovom: „Janukovič mora da ode“.
Bivši predsednik Leonid Kravčuk je domaćin političkog „okruglog stola“ sa članovima svih partija i svim bivšim predsednicima Ukrajine kako bi se smirila kriza. Janukovič odobrava razgovore, ali opozicija odbija da učestvuje.
11. decembar 2013.
13. decembar 2013.
Senator Džon Mekejn posećuje Kijev
Američki senator Džon Mekejn posećuje Kijev i drži govor u kome govori: „Ovde smo da podržimo vašu pravednu stvar“. Kasnije je fotografisan kako se rukuje sa Olehom Tjahnjibokom, liderom krajnje desničarske stranke Svoboda.
Britanski novinski kanal Channel 4 izveštava: „Krajnje desničarska grupa u centru protesta u Ukrajini se sastaje sa američkim senatorom“.
15. januar 2014.
Finansijska pomoć SAD
Na sastanku Komiteta za spoljne poslove Senata SAD, pomoćnik državnog sekretara Tomas Melija navodi da je američki Stejt department potrošio 5 milijardi dolara „podržavajući Ukrajinu”.
To uključuje 180 miliona dolara za „razvojne programe“ za „sudije, članove parlamenta i političke stranke“.
15. januar 2014.
16. januar 2014.
Zakoni protiv protesta
Posle višenedeljnog zastoja, ukrajinski parlament usvoja deset novih zakona. Ovi zakoni, poznati kao „zakoni protiv protesta“, dozvoljavaju gušenje protesta, uključujući ukidanje poslaničkog imuniteta poslanicima koji zagovaraju nasilje i oduzimanje vozačke dozvole onima koji koriste svoja vozila na javnim blokovskim putevima.
19. januar 2014.
Sukobi policije i demonstranata u ulici Hruševskog
Mnogi demonstranti pripadaju ekstremno desničarskim grupama kao što su Svoboda i Desni sektor i nose neonacističke simbole i slogane.
19. januar 2014.
25. januar 2014.
Predsednik Janukovič nudi opozicionim liderima sporazum o podeli vlasti
Predsednik Janukovič prilazi opozicionim liderima i nudi im sporazum o podeli vlasti po kojem bi Jacenjuk postao premijer, a Vitalij Kličko njegov zamenik. Opozicija odbija ponudu.
28. januar 2014.
Parlament ukida devet od deset zakona o protestima
U gestu kompromisa, Parlament ukida devet od deset zakona o protestima i usvoja novi zakon kojim se amnestira učesnicima protesta pod uslovom da odustanu od zauzimanja vladinih zgrada. Opozicija odbacuje ove uslove.
28. januar 2014.
7. februar 2014.
Jebeš EU
U štampu je procurio snimljeni telefonski razgovor između Nulandove i Pajata, koji je postao poznat kao razgovor "Jebeš EU" ("Fuck the EU").
U razgovoru koji se vodio 28. januara, Nuland i Pjat opširno razgovaraju o strukturi ukrajinskog kabineta nakon što Janukovič bude svrgnut. Ovo je 25 dana pre Janukovičevog svrgavanja.
Anketa koju je istog dana objavio Kiiv Post pokazala je da se više Ukrajinaca protivi protestima na Majdanu nego što ih podržava.
16. februar 2014.
Još jedan pokušaj kompromisa
Vlada oslobađa sve zatvorenike uhapšene tokom protesta. Ovog puta opozicija reaguje i ukida tromesečnu okupaciju kijevske opštine.
16. februar 2014.
19. februar 2014.
Dogovor o prekidu vatre
Potpisan je „prekid vatre“ nakon zajedničke deklaracije koju su zajedno potpisala tri glavna opoziciona lidera. Deklaracija se obavezuje na pregovore za trajni mir.
20. februar 2014.
Snajperisti pucaju na masu
Snajperisti pucaju na masu na trgu Majdan, ubivši najmanje šezdeset ljudi. U pucnjavi su poginuli i demonstranti i policajci. EuroNevs prenosi da je prekid vatre „prekinut” samo nekoliko sati nakon što je potpisan.
20. februar 2014.
21. februar 2014.
Sporazum o rešavanju političke krize
Uprkos krvoproliću, pregovori se nastavljaju. Rezultat je „Sporazum o rešavanju političke krize u Ukrajini“, koji potpisuju sve stranke i ministri spoljnih poslova Nemačke i Poljske.
Sporazum predviđa formiranje privremene „Vlade nacionalnog jedinstva“ koja će biti zamenjena nakon novih predsedničkih izbora do kraja 2014. godine. Takođe se traži potpuna istraga pucnjave na Majdanu prethodnog dana.
Janukovič obećava da vlada neće ni proglasiti vanredno stanje niti koristiti vojsku i povući sve policajce sa mesta protesta u zamenu da demonstranti napuste sve javne zgrade i predaju ilegalno oružje.
22. februar 2014.
Janukovič beži
Vođe militantnih demonstranata – uključujući lidera neonacističkog Desnog sektora Dmitrija Jaroša – odbacuju sporazum i prete da će upasti u parlament i predsedničku rezidenciju ukoliko Janukovič odmah ne podnese ostavku.
Nakon povlačenja policije, demonstranti se ne pridržavaju dogovora, već upadaju u zgradu vlade i preuzimaju kontrolu nad Kijevom. Janukovič beži u grad Harkov na istoku Ukrajine.
Nekoliko sati nakon što je grad zauzet, ukrajinski parlament glasa sa 328 protiv 0 za opoziv Janukoviča, a više od 120 poslanika ne učestvuje u glasanju. Ovo glasanje nije obavezujuće i ni na koji način ne predstavlja pravno obavezujući oblik smenjivanja predsednika Janukoviča.
22. februar 2014.
23. februar 2014.
Aleksandar Turčinov privremeni predsednik
Aleksandar Turčinov imenovan je za novog privremenog predsednika Ukrajine. Na njega se tako privremeno prenose ovlašćenja šefa države.
24. februar 2014.
Optužba protiv Janukoviča
Parlament je raspusta 1/3 ukrajinskog Ustavnog suda i izdaje nalog za hapšenje predsednika Janukoviča.
Janukovičeva Partija regiona dezavuiše predsednika u parlamentu. On leti u Rusiju jer tvrdi da mu je život u opasnosti.
24. februar 2014.
27. februar 2014.
Nova vlada
Arsenij Jacenjuk polaže zakletvu kao privremeni premijer Ukrajine, funkciju koju će zadržati nakon izbora u maju 2014. godine.
Vitalij Kličko je degradiran na nešto niže mesto gradonačelnika Kijeva, a Oleh Tjanjibok ponovo preuzima funkciju običnog poslanika.
Nova ukrajinska vlada poprima upravo oblik koji je Nulandova "predvidela" u telefonskom razgovoru 28. januara.
Istog dana, generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen navodi novinarima da su Ukrajini i dalje otvorena vrata za ulazak u vojnu alijansu.
16. mart 2014.
Referendum na Krium o spajanju sa Rusijom
U demokratskom i slobodnom glasanju stanovnici Krima odlučuju sa 97% glasova za spajanje sa Rusijom.
Preko 83% stanovnika Krima izlazi da glasa da li da se spoje sa Rusijom.
16. mart 2014.
20. mart 2014.
Pobuna na jugu i istoku
Stanovništvo južnih i istočnih delova Ukraine, ode Odese, preko Krima do Donbasa, Luganska i Krakova ne prihvataju isod državnog udara i pobunjuju se protiv nasilne promene vlasti i nametanja pro-zapadnih marioneta.
Ruske snage, koje se nalaze u Ruskim bazama na Krimu, onemogućuju nametanje pobunjeničke vlasti i obezbeđuju sprovođenje referenduma, kojim se stanovnici Krima sa velikom većinom opredeluju na pripajanje Rusiji.
Zapad ne prihvata ishod referenduma i nameće narativ o navodnoj aneksiji.
21. mart 2014.
Potpisivanje sporazuma sa EU
Privremena vlada Ukrajine zvanično potpisuje kontroverzni Sporazum o pridruživanju sa Evropskom Unijom.
21. mart 2014.
16. april 2014.
Početak rata
Privremeno postavljeni predsednik Turčinov objavljuje početak takozvane "Antiterorističke Operacije" (ATO) na jugoistoku države, da bi uspostavio kontrolu nad ovim delovima zemlje.
Upotrebljena terminologija "Antiterorističke Operacija" pozicionira pučanstvo, koje ne prihvata ishode puča u Kijevu, u rang terorista i Turčinov sa tim otpočinje rat u Donbasu.
7. juni 2014.
Porošenko postaje predsednik nakon puča
Režim iz Kijeva sprovodi predsedničke izbore na kojim pobeđuje Petro Oleksijović Porošenko.
Rat u Donbasu sve više eskalira i nagoveštava se poraz Ukrajinske vojske.
7. juni 2014.
20. juli 2014.
Obaranje aviona Malaysia Air Lines MH 370
Tokom leta iznad Ukrajine oboren je putnički avion let broj MH 370.
Iako jake indicije navode da bi Ukrajinska vojska mogla da bude iza ovog napda, Zapad bez ikakvih dokaza pokušava da svali odgovornost na pobunjeničke snage u Istočnoj Ukrajini.
5. septembar 2014.
Minsk 1 - sporazum o primirju u istočnoj Ukrajini
Nakon uspješne ofanzive pobunjeničkih snaga, Ukrajinska vlada pristaje na sporazum o primirju i mirnom rješenju Ukrajinske krize.
Sporazum je potpisan između Ukrajinske vlade i pobunjenika Istočne Ukrajine pod pokroviteljstvom Nemačke, Francuske i Rusije.
I pored potpisanog dokumenta, Ukrajinska vladine snage su i dalje redovno kršile dogovor o prekidu vatre.
5. septembar 2014.
12. februar 2015.
Minsk 2 - sporazum o sprovođenju primirja
Nakon što su eskalirale borbe u Debaljcevu, u Minsku su vođeni hitni pregovori, uz posredovanje nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Fransoa Olanda.
Ovaj dokument, koji su potpisali predstavnici Ukrajine, DNR i LNR, predstavljao je okvir za kasnije pokušaje okončanja rata.
Pokrovitelji su bili Nemačka, Francuska, Rusija i OEBS.
20. maj 2019.
Volodimir Zelenskij izabrat kao 6. predsednik Ukrajine
Zahvaljujući protivratnoj kampanji i povezano sa tim podršci ruske populacije u Ukrajini Zelenskij osvaja najviše glasova.
Nakon izbora i pretnji neo-nacističkih snaga Zelenskij odustaje od svojih protivratnih stavova, i izbegava da realizuje minske sporazume.
20. maj 2019.
18. februar 2022.
Voldomir Zelenski nagovještava namjeru za atomsko naoružanje
Tokom minhenske konferencije za bezbednost, organizacije koja zagovara interese NATO-pakta, predsednik Ukrajine izjavljuje, da Ukrajina ima pravo na atomsko naoružanje.
Niko od zvaničnika skupa se ne protivi njegovom zahtjevu.
Rusije već niz godina ne učestvuje na ovom skupu.
17. decembar 2021.
Rusija objavljuje zahteve prema SAD i NATO-u
Naoružavanjem Ukrajine i pripremanjem da se prihvati u NATO organizaciju pređene su crvene linije koje je Rusija zacrtala.
Kao ozbiljno upozorenje Zapadu (SAD i NATO) i ozbiljan pokušaj, da se bezbednosna situacija reši diplomatskim putem Rusija navodi svoje zahteve prema SAD i NATO.
17. decembar 2021.
24. februar 2015.
Početak Secijalne Vojne Operacije
Sve do početka SVO Ukrajinska Vlada se priprema na napad na slobodne teritorije DNR i LNR, a čak nagovještava i vojnu akciju za okupiranje Krima.
U proteklpoom periodu Ukrajinska vojska tokom granatiranja DNR i LNR ubija preko 14'000 civila.
Da bi sprečili pogrom nad ruskim civilnim stanovništvom i eliminisali pretnju, Rusija priznaje DNR i LNR kao samostalne države, i na njihov zahtjev za pomoć i u skladu sa međunarodnim pravom, pokreće Specijalnu Vojnu Operaciju za oslobađanje teritorije sa većinskim ruskim stanovništvom.
