Do početka fudbalske utakmice Srbija—Švajcarska na Svetskom prvenstvu u Rusiji ostalo je još samo nekoliko sati. Temperatura u Kalinjingradu je 13 stepeni Celzijusovih, povremeno pada kiša i duva vetar, ali je atmosfera na ulicama grada uzavrela.
Srpski navijači su se okupili u bašti hotela „Kalinjingrad“, preko puta fan zone, pevaju i „zagrevaju“ se za večerašnji meč.
Kalinjingradom odjekuju pesme „Pukni, zoro“, „Oj, Kosovo, Kosovo“, „Pevaj, Srbijo“ i mnoge druge.
Imate pitanje o budućnosti?
Politizovanje meča Srbije i Švajcarske počelo je odavno, a kulminiralo je tako da izgleda da su Kosovo i Albanija toliko „avanzovali“ pa postali Švajcarska.
Da naši fudbaleri čitaju samo albanske medije (ovako je „Preševa jone“ najavio današnju utakmicu), tačno ne bi znali s kim će na megdan sutra. Da li protiv „sajdžija“ ili možda neke „velike, velike Albanije“, koja se prostire ni manje ni više nego preko celog Balkana, pa sve do Švajcarske.
Albanske kolege još sabraše da će danas na nas udariti sila od 16 miliona duša. Kažu, 8 miliona u Švajcarskoj i 8 miliona Albanaca sa Balkana. Matematika laka. Sve jasno.
Pa kad im sabiranje dobro ide, kako ne nastaviše da sabiraju i drugu stranu? Znamo da ne može svako da se razume u sve. Geografija i matematika nisu bliske nauke, ali smo bar očekivali da, kad već pobrojaše ko će sve da „udara na Srbe“, znaju i gde će se to odigrati. Nije to mnogo teško naći na karti.
Jednu veliku zelenu površinu preseca jedna braon linija, koja u jednom trenutku prelazi u plavu. To su planina i reka Ural. E, sve desno od toga, pa skoro do kraja karte, do Japana… Sve je to Rusija. A nas i Rusa — 200 miliona. Pa šta je 16 naspram 200?
Loš ste teran za tu priču izabrali. Ako budete tamo, nismo sigurno da ne pomislite u nekom trenutku da niste možda teleportovani u neki paralelni univerzum, i da se sve zapravo dešava u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu ili Kraljevu.
Vaših „16 miliona glasova“ ni u ludilu neće nadjačati onih drugih „200 miliona“. Progutaće vas galama hiljade decibela iz grla zagrljenih Srba i Rusa. Možete da pretite Šaćirijem, Džakom i drugovima… Možete navijati za njih celim srcem, celom dušom… Možete prizivati sve saveznike, sabirati Albance svuda po svetu, aplaudirati svakom lošem potezu Ivanovića, Stojkovića, Kolarova, Matića…
Ali ne zaboravite da sutra ne igraju ni Kosovo, ni Albanija, posebno ne „velika Albanija“, ona, koju tako lako sabraste, do Ciriha. Možete se možda i radovati pobedi na kraju. Možete lumpovati do zore, slaviti po Tirani, Prištini, Skadru i proslavljati tuđe uspehe, ali Švajcarska nećete biti. A ni Švajcarska neće, na njenu sreću, biti Albanija. Nikad.
Izvor: Sputnjik
Piše: Aleksandar Milačić
