Istraživačka služba Kongresa: SAD su sprovele 251 vojnu intervenciju širom sveta od 1991. g. – 469 od 1798. g.
Prema zvaničnim podacima Kongresne istraživačke službe CRS (Congressional Research Service) objavljenim pod naslovom "Instances of Use of United States Armed Forces Abroad, 1798-2022" (Slučajevi upotrebe oružanih snaga Sjedinjenih Država u inostranstvu, 1798-2022), samo Sjedinjene Države su u godinama između sprovele najmanje 251 vojnu intervenciju 1991. i 2022. To odgovara prosečnom broju od osam vojnih intervencija godišnje. Brojke ne uključuju operacije CIA-e i pokušaje državnog udara. Naučni izveštaj takođe dokumentuje još 218 američkih vojnih intervencija između 1798. i 1990. Ukupno 469 američkih vojnih intervencija od 1798. godine je priznato od strane američkog Kongresa.
Lista zemalja na meti američkih vojnih intervencija, prema kompilaciji CRS, uključuje skoro sve nacije u svetu. Na primer, ne postoji nijedna država u Latinskoj Americi i na Karibima bez američke vojne intervencije, a isto važi i za veći deo afričkog kontinenta. Samo od početka 1991. do početka 2004. američka vojska je izvršila 100 intervencija, navodi CRS. Taj broj se popeo na 200 vojnih intervencija između 1991. i 2018. godine.
Ogroman porast američkih vojnih intervencija nakon završetka Hladnog rata
Izveštaj pokazuje da su vojne intervencije Vašingtona u inostranstvu značajno porasle od kraja Hladnog rata 1991. godine, kada je počela unipolarna hegemonija SAD. Od ukupno 469 dokumentovanih stranih vojnih intervencija, Istraživačka služba američkog Kongresa je otkrila da je američka vlada samo 11 puta formalno objavila rat, a to je ograničeno na pet odvojenih ratova. Ostale intervencije su se odvijale bez odgovarajuće zvanične objave rata.
Čini se da je važno naglasiti da su ove brojke koje je dao Kongres SAD vrlo konzervativne brojke jer ne uključuju tajne specijalne vojne operacije, operacije CIA-e ili domaće raspoređivanje američke vojske. Na primer, nije navedena dokazana operacija CIA za pružanje logističke i direktne vojne podrške puču generala Hadži Mohameda Suharta u Indoneziji iz oktobra 1965, koji je rezultirao sistematskim ubistvom najmanje pola miliona komunista i sindikalaca. Takođe se ne pominje masovna intervencija SAD protiv Angole i kubanskih trupa koje su tamo stacionirane. Takođe nije zabeležen Kontra rat u Nikaragvi od 1981. do 1990. godine, koji su kontrolisale i finansirale u potpunosti SAD i odneo živote do 60.000 ljudi.
Izveštaj CRS-a objašnjava u vezi s tim:
Spisak ne uključuje tajne operacije ili brojne slučajeve u kojima su američke snage raspoređene u inostranstvu od Drugog svetskog rata kao okupacione snage ili da učestvuju u zajedničkim bezbednosnim organizacijama, sporazumima na lokalnom nivou ili rutinskoj vojnoj pomoći ili obuci.
Izveštaj takođe isključuje upotrebu američkih snaga protiv autohtonih naroda pošto su oni sistematski etnički čišćeni u svetlu nasilne kolonijalne ekspanzije na zapad. Primer je masakr u Vunded Kniu 28. decembra 1890. godine, u kome je 7. konjički puk SAD ubio preko 300 bespomoćnih pripadnika različitih plemena Dakota.
U tom kontekstu, CRS priznaje da je izostavio „kontinuirano angažovanje američkih vojnih jedinica u istraživanju, naseljavanju i pacifikaciji (sic!) zapadnog dela Sjedinjenih Država“.
U prilogu su neki snimci ekrana sa CRS liste, koji pokazuju, između ostalog, da su SAD sredinom 19. veka već delovale na mnogo više intervencionistički način nego što većina ljudi zna:
Pozadina CRS-a
CRS je agencija stvorena zakonom i radi isključivo i direktno za članove američkog Kongresa i njegovih specijalizovanih komiteta. CRS je dužan da to uradi na „poverljivoj i nepristrasnoj osnovi“.
Međutim, kao što je već pomenuto, liste koje je napravio CRS su prilično konzervativne brojke. Na primer, renomirani projekat vojne intervencije MIP (Military Intervention Project) u Centru za strateške studije Univerziteta Tufts donosi mnogo veći broj intervencija. Studija navodi:
SAD su sprovele preko 500 međunarodnih vojnih intervencija od 1776. godine, od kojih skoro 60% između 1950. i 2017. Štaviše, više od trećine ovih intervencija se dogodilo posle 1999. godine.
Za razliku od CRS-a, MIP takođe pruža radnu definiciju, iako veoma široku, „vojne intervencije“. Nedostatak definicije je značajan nedostatak na listi američke Kongresne istraživačke službe CRS. MIP definiše intervencije SAD na sledeći način:
Objedinjeni slučajevi međunarodnog sukoba ili potencijalnog sukoba van normalnog mirnodopskog vremena u kojima je namerna pretnja, demonstracija ili upotreba vojne sile od strane zvanične vlade SAD usmerena protiv vlade, zvaničnika, snaga, imovine ili teritorije drugog vladinog aktera.
MIP zaključuje:
Sa završetkom ere Hladnog rata, očekivali bismo da će SAD smanjiti svoje vojne intervencije u inostranstvu, pretpostavljajući manje pretnji i interesa. Međutim, ovi obrasci pokazuju suprotno – SAD su povećale svoje vojno raspoređivanje u inostranstvu.
Prevod: redakcija
Piše: Florian Warweg
Izvor: Nachdenkseiten
Slika: screenshot Congressional Research Service
