Genetska riba sa visokim udelom mesa

Genetski modifikovane bakterije se već dugo koriste u hrani. Koristeći uređivanje genoma, naučnici uzgajaju ribe koje imaju više mesa. To može da utiče na životnu sredinu i bezbednost hrane.

Orada (Pagrus major) je popularna riba u Aziji. U Japanu je među najtovljenijim vrstama ribe sa učešćem od deset odsto. Regionalni institut za ribu, mladi startap iz Kijota zajedno sa još dva japanska univerziteta je nedavno uzgojio oradu, koja tokom faze rasta razvijaja više mišića nego obično.

Sa genskim makazama CRISPR/Cas, naučnici su jednostavno isključili gen za miostatin, enzim koji inače inhibira rast mišića. Kao rezultat toga, mišići su nastavili da rastu: dok im se dužina tela smanjivala, skeletni mišići su se povećali za 16 procenata, a životinje su posedovale više mesa na sebi.

"Genski uređena" ribe bolje iskorištava hranu, osim toga, uzgoj ovakvih životinja može da uštedi troškove i resurse, argumentuju naučnici. Sa novim metodama genetskog inženjeringa, trebalo je samo dve godine da se kod životinja uzgoji blokirani gen za miostatin. Da su se koristile konvencionalne metode uzgoja, trebalo bi znatno duže. Da bi se sprečilo da se genetski modifikovane životinje prošire u divljini i da se počnu mešati sa prirodnom populacijom orade, ribe su uzgajaju u zatvorenim rezervoarima u unutrašnjosti Japana.

Pošto u oradu nije ubačen nikakav dodatni, strani DNK materijal, nadležno ministarstvo (Ministarstvo zdravlja, rada i socijalnog staranja) u Japanu je nedavno odobrilo životinje za proizvodnju hrane.

Orade su prve životinje na svetu sa modifikovanim genomom koje su odobrene za ishranu ljudi, navodi se. Istina je, da je genetski modifikovani losos već duže vreme na tržištu, u SAD i Kanadi. Međutim, uz pomoć klasičnih metoda genetskog inženjeringa u ove životinje su ubačena dva strana gena. Period razvoja i odobrenja trajao je više od dvadeset godina. Iako se GM losos (genetski modifikovani losos) prodaje u SAD od aprila, verovatno će ostati trajno zabranjen u EU.

U početku, U japanu je kupcima bilo omogućeno da poruče i testiraju GM ribu (genetski modifikovanu ribu) preko crowdfunding-platforme (platforme za prikupljanje investicionih sredstava). Sada je namera da se riba ponudi širem tržištu, uz naznaku „genom-edited“ (uređen genom).

Gen za miostatin je prvi put otkriven kod starih rasa goveda "belo-plavi belgijanci" i "tekselske" ovce. U oba slučaja ove životinje razvijaju mišiće veće od proseka uz proporcionalno više mesa. Međutim, dok je gen za miostatin neaktivan kod navedenih rasa je rezultat prirodne mutacije. U slučaju riba selektivna mutacija u genu za miostatin se posebno indukuje i blokira uređivanjem genoma. Naučnici se nadaju, da je na sličan način moguće je stimulisati rast mišića i formiranje mesa kod drugih domaćih životinja kao što su svinje, goveda i ovce i povećati performanse konja i pasa.

U međuvremenu, Univerzitet Kijoto radi na bržem rastu ribe puferice (Tetraodontidae), za koju se navodi da je hitno potrebna za japanski specijalitet fugu. Kod životinja je gen za takozvani receptor leptina, koji između ostalog reguliše apetit, genetski modifikovan - takođe pomoću CRISPR/Cas genskih makaza. Korišćen je za uzgoj metaboličkog poremećaja u ribama, kritikuje Christoph Then. Kao rezultat toga, oni jedu više i postaju teži od svojih sličnih vrsta.

Poremećaji ovog gena kod sisara su, između ostalog, povezani sa gojaznošću i dijabetesom. Kod nekih vrsta riba mogu izazvati zdravstvene poremećaje, uključujući embrionalni razvoj, bubrege, nivo šećera u krvi, ali i ponašanje. Do sada su ribe sa ovim veštačkim genetskim defektom korišćene za istraživanje njihovih složenih metaboličkih poremećaja.

Japanske vlasti su nedavno dale zeleno svetlo za marketing, što znači da se GM riba može toviti u akvakulturi i prodavati kao hrana. Patenti su takođe već registrovani. Razne kompanije se nadaju da će moći da ostvare veći profit sa težom ribom. Uz pomoć CRISPR/Cas-a, japanski istraživači su već uzgajali paradajz „uređen genom” sa pet puta većim sadržajem gama-amino-maslačne kiseline – važne supstancije glasnika koja deluje opuštajuće i snižava krvni pritisak.

Sa genetski modifikovanom oradom, ribom pufericom i paradajzom, Japan je svetski lider u marketingu novih biljaka i životinja genetskog inženjeringa. Nijedan od ovih genetski modifikovanih organizama nije bio podvrgnut detaljnoj proceni rizika, kritikuje generalni direktor Test Biotech, instituta za nezavisnu procenu uticaja u biotehnologiji.

Ako se funkcija prirodnih gena blokira korišćenjem novih metoda genetskog inženjeringa i ne ubace se dodatni „strani geni“, pretpostavlja se da nema rizika po ljude ili životnu sredinu. Ovo je naučno pogrešno. Pošto je to složena genetska modifikacija i blokirani gen je uključen u mnoge metaboličke procese, može doći do neželjenih efekata.

Na primer, sastav ribljeg tkiva bi se mogao promeniti ili bi životinje mogle postati podložnije bolestima i infekcijama. Kao rezultat toga, upotreba farmaceutskih proizvoda u akvakulturi je sve veća. Etička pitanja, dobrobit životinja i zdravlje životinja se još uvek ne uzimaju u obzir. Ukoliko novi genetski inženjering bude neadekvatno regulisan, to bi moglo imati razorne posledice, upozorava veterinar.

Sličan razvoj bi uskoro mogao da se desi i u EU. Prema trenutnim planovima Komisije EU, upotreba genskih makaza CRISPR/Cas trebalo bi u velikoj meri da bude deregulisana.

Evropski zavod za patente (EPA) nedavno je pregovarao o patentu za genske makaze CRISPR/Cas (EP 3401400), u koji su uključene i dobitnice Nobelove nagrade Dženifer Doudna i Emanuel Šarpentije. Odluka se očekuje najranije sredinom februara 2022. godine.

Budući da patentni zahtevi uključuju intervencije u ljudskoj zametnoj liniji i oplođenim jajnim ćelijama, a time su pogođene i životinje i biljke, Test Biotech je apelovao iz etičkih razloga. Naučnici upozoravaju na visoka ekonomska očekivanja povezana sa eksploatacijom patenata.

Postoje i etička pitanja koja prevazilaze zakon o patentima. Unutar EU takođe postoji veliki broj patenata o primeni u poljoprivredi EU. Pre svega, istraživana je upotreba tzv. Nove genomske tehnike u biljkama, životinjama i mikroorganizmima koji se prerađuju u hranu ili koriste u industrijskim i farmaceutskim proizvodima. Glavno pitanje je u kojoj meri novi genetski inženjering može „da doprinese održivosti“ i kako se „zabrinutost može otkloniti“.

Istovremeno, institucije i kompanije koje apliciraju za ove patente vrše pritisak na političare da ubrzaju odobravanje genetski modifikovanih organizama. Različite strane pozivaju na ublažavanje nacionalnih zakona o zaštiti embriona.

Već neko vreme genetski modifikovane bakterije se takođe koriste za proizvodnju enzima i vitamina za prehrambenu industriju. U tom procesu, genske bakterije više puta nenamerno pronalaze svoj put u procesima proizvodnje hrane i stočne hrane, kao što su naučnici nedavno otkrili.

U proteklih nekoliko godina otkriveno je više od deset slučajeva u oko 20 zemalja EU. Genetski modifikovane bakterije imaju gene otpornosti na antibiotike koji se mogu razmeniti sa crevnim bakterijama. Održive genske bakterije nedavno su otkrivene u uzorcima takozvanih proteaza, koje se koriste kao enzimi za preradu hrane i hrane za životinje. U konkretnom slučaju radilo se o kineskim uvoznim proizvodima.

Između ostalog, u genomu ispitivane bakterije pronađeni su genski konstrukti koji su sadržali otpornost na nekoliko antibiotika. U ovom slučaju, EU ima nultu toleranciju na krajnji proizvod. To znači da proizvodi ne smeju biti kontaminirani sa DNK bakterija genetskog inženjeringa. U suprotnom može doći do prenosa genetski modifikovanih bakterija na patogene klice. Belgijski naučnici opisali su takav slučaj u nedavnoj studiji

Pored toga, dodatni genski konstrukti i pogrešne kopije gena pronađeni su na neočekivanim mestima u genomu mikroba. Ovo predstavlja značajne rizike za bezbednost hrane i javno zdravlje, navode autori.

U ranijem slučaju 2018. godine, Evropska agencija za hranu (EFSA) je već identifikovala zdravstvene rizike od kontaminacije GM bakterijama. U to vreme, održive bakterije su pronađene u stočnoj hrani koja je korišćena za proizvodnju vitamina. I 2020. godine pronađeni su tragovi genetski modifikovanih bakterija u uzorcima enzima amilaze, koji se uglavnom koriste u pekarskim proizvodima. Mnogi od kontaminiranih proizvoda došli su iz Nemačke.

Međutim, samo neki od mogućih slučajeva mogu se otkriti trenutnim metodama detekcije. Broj stvarnih slučajeva ostaje u mraku. Naučnici stoga zahtevaju da se za svako odobrenje učine dostupni odgovarajući postupci verifikacije.

Enzimi su morali da prolaze kroz procenu rizika već nekoliko godina, ali to ni na koji način ne pokriva sve relevantne oblasti. Ostaje nejasno u kojoj meri su enzimi još aktivni u gotovoj hrani. Pored toga, upotreba nije označena na proizvodima. Ako Komisija EU ublaži zakonske uslove u vezi sa novim genetskim inženjeringom, problemi bi mogli biti pogoršani nedostatkom procedura verifikacije, zabrinuti su autori iz Test Biotech-a.

Velike nade polažu se u nove metode genetskog inženjeringa: One treba da doprinesu bezbednosti hrane, očuvanju biodiverziteta i prilagođavanju poljoprivrede klimi. Ova očekivanja su nerealna i uglavnom su zasnovana na čistim pretpostavkama, kritikuje Jan Plagge iz udruženja Bioland u Nemačkoj.

Zato što agrogenetski inženjering posmatra samo delove problema i zanemaruje sveukupni problem. Stoga su stare i nove metode genetskog inženjeringa povezane sa značajnim rizicima za organizme, stabilnost ekosistema i naše egzistencije. Predsednik Biolanda poziva na strogu regulativu sa procenom rizika i transparentnim obeležavanjem.

Poljoprivrednici i potrošači treba da prepoznaju u kojim proizvodima su korišćeni genetski modifikovani organizmi. Predsednik Biolanda smatra da su princip predostrožnosti i transparentnost dovoljni da se reguliše upotreba novog genetskog inženjeringa. Bioland se zalaže na nivou EU i na saveznom nivou da ova uredba, kao što je ukorenjena u aktuelnom zakonu EU o genetskom inženjeringu, ostane na snazi

Izvor: Heise
Piše: Susanne Aigner