Guglov (Google) uređaj pomoću kog ljudi glasom upravljaju kućnom tehnikom uskoro bi mogao da primeti korisnika čim uđe u prostoriju, bez potrebe da čuje glasovnu naredbu da bi ga registrovao. Ovakvo unapređivanje tehnologije opet budi pitanja o narušavanju privatnosti i zloupotrebi ličnih podataka, a čak otvara i diskusiju o slabljenju psihomotornih sposobnosti.
Guglov pametni displej „Nest hab maks“, koji postavljanjem u dom omogućava korisniku da kontroliše kućnu tehniku glasovnim komandama, trebalo bi da bude unapređen tako da bi mogao da se aktivira čim registruje prisustvo korisnika u prostorji, bez trenutno potrebne glasovne naredbe za paljenje – "Hej Gugl".
Za primećivanje korisnika displej bi mogao da koristi kameru, kao i ultrazvučne senzore „Nest hab maksa“ koji se oslanjaju na zvučnike i mikrofone kako bi utvrdili da li se neko približava.
Guglova nova tehnologija
Unapređivanje displeja na taj način je za sada glasina i iz Gugla nisu potvrdili da na tome rade, ali bez obzira na to da li je to tačno ili ne, nije u pitanju ništa novo, jer se radi o samo još jednoj usluzi koju će ti uređaji imati, zbog koje će biti proaktivniji.
Pre svega, bitno je imati u vidu da gotovo svi ti servisi funkcionišu na jednostavnom principu – što vas bolje znaju, to će vam ponuditi bolju uslugu. To je princip za koji se opredeljuje većina ponuđača tih usluga, koji u velikoj meri ima logike. Međutim, u toj priči valja imati u vidu i to da je jako važno da sve što se dešava u vezi sa podacima koje Gugle prikuplja u kontekstu usluge treba da bude transparentno za korisnika.
Kada su stvari transparentne i kada znamo kako funkcionišu i šta se tu dešava, imamo jasan uvid na osnovu koga možemo da napravimo izbor da li to prihvatamo ili ne. Za sada to nikako nije tako. Kada se na primer registrujete na neku uslugu, dobijete veliki tekst, uslove korišćenja koje bi trebalo da prihvatite. Ti uslovi korišćenja morali bi da budu čitljivi ’običnim ljudima‘, tako da svako može da shvati šta tu tačno piše, kakve su posledice po vas. POred toga sve kompanije koje pružaju usluge i sakuplaju podatke o korisnicima trebale bi da omoguće korisnicima da lako dobiju informaciju o tome sa kojim podacima raspolažu i na koji način ih koriste.
Slabljenje psihomotornih sposobnosti
Lične podatke i potrošačke navike se već odavno sakupljaju i čuvaju u bazama podataka velikih kompanija, kojima ih ustupamo kako bismo uopšte mogli da koristimo njihove usluge.Ti podaci se prodaju oglašivačima i drugima koji od njih imaju koristi.
Nije prirodno, da Vaše podatke neko iskorištava da zarađuje na njima, a da Vi toga eventualno niste ni svesni, niti da možete to da zabranite.
Zastrašujući aspekt ovakvih usluga je njihova potencijal da zamena ljudskih aktivnosti tehnološkim sredstvima može da utiče na ljudske psihomotorne sposobnosti. To nije neka fiktivna priča jer ima konkretnu pozadinu:
Kada je uveden autopilot u avionima, to je smanjilo broj avionskih nesreća, ali ono što je vremenom primećeno u avio-nesrećama koje su se dešavale je da je povećan broj onih koje su se događale zbog greške pilota. Istraživanja pokazuju da su piloti naime vremenom, oslanjajući se u prevelikoj meri na autopilota, počeli da gube osećaj za orijentaciju u prostoru.
Slično je i sa ovakvim uređajima u kući i uslugama koje bi nam Gugle uskoro mogao da pruža: Kako se ljudske aktivnosti premeštaju u uređaje, ljudi gube sposobnosti koje su decenijama razvijali, o kojima se uopšte nije ni razmišljalo niti su nam stvarale probleme, ali bi sada to moglo da se dogodi.
