Nauka i Tehnika

Operacija Z - glupe bombe idu u školu

Glupe bombe – pametne bombe: Rečeno nam je (u međuvremenu je ovo stara vest, pošto su ukrajinske jedinice iz Azovstala otpuštene ili evakuisane ili kako god Zapad na novo-orvelskom jeziku želi da nazove predaju), da Rusiji nedostaje pametnih bombi i zato za napad na Azovstal koristi glupe bombe.

Pa, kratko i jednostavno: Rusija nema više nijednu glupu bombu – sve su poslate u školu na obrazovanje. Dozvolite da objasnimo:

Drugi je svetski rat, Vi ste u bombarderu koji leti iz baze u Engleskoj do mete u Nemačkoj udaljenoj 900 kilometara. Imate sofisticirani nišan za bombu koji može da pogodi teglu sa kiselim krastavcima, ali samo ako ima zaista tačne podatke.

Koja je Vaša nadmorska visina? To se izračunava barometrom; podesili ste ga kada ste napustili svoju bazu, ali ste 900 kilometara daleko i pritisak vazduha je na lokacijij na kojoj se sada nalazite drugačiji. Dakle, visina koju Vam barometar navodi ima veliki plus ili minus.

Koja je Vaša brzina iznad tla? Imate prilično dobar pregled brzine prema vazduhu (plus ili minus), ali to nije – s' obzirom na vetar – ono što je vaša brzina prema tlu. Dakle, brzina je još jedna procena. A gde se Vi uopšte nalazite? Imate navigatora sa mnogo mapa, ali postoji mnogo razloga zbog kojih proračun Vaše lokacije može biti pogrešan; dakle ogroman plus ili minus na tom podatku.

Kasnije u ratu imate Oboe i to čini plus ili minus što se tiče lokacije mnogo manjim, ali greška još uvek nije smanjena na nulu. A Nemci su ugasili sva svetla i učinili sve što im padne na pamet da Vaša meta izgleda kao šuma, a šuma kao Vaša meta.

A gde je uopšte meta? Nišan za bombu funkcioniše samo ako metu zaista možete videti. Dakle, oblaci, dimne posude, kamuflaža dodaju još jedan nivo greške proceni. U realnoj upotrebi, Vaš nišan za bombu je 16 puta manje precizan nego što Vam je rečeno da jeste.

Ukratko, u Drugom svetskom ratu, najbezbednije mesto je bilo iza nišana – na tom mestu ste mogli biti prilično sigurni da Vas tu nijedna bomba neće pogoditi, ali je zato svuda oko Vas bilo mnogo neplaniranih razaranja.

I tako su stvari bile dugo vremena. Japanski avioni kamikaze su bili neka vrsta navođenih projektila, Nemci su imali nekoliko ranih radarskih navođenih raketa, Sovjeti su radili na prototipovima, ali su Amerikanci stigli prvi.

Čuveni most Thanh Hoa u Vijetnamu je savršena ilustracija da je najbezbednije mesto iza nišana. Bilo je mnogo, mnogo bombardovanja tokom Drugog svetskog rata bez ikakvog efekta. Tako su Amerikanci otkrili prvu pametnu bombu koja je zaista funkcionisala: laserom osvetlite metu; stavite uređaj na glupu bombu koji:

  1. može da otkrije reflektovani laserski zrak i
  2. pomeri bombu koja pada tek toliko da je zadrži u snopu reflektiranog svetla; bomba leti dole i lomi most.

Od tada su Amerikanci razvili tri porodice pametnih bombi. Laserski navođene, navođene TV-kamerom u nosu projektila i navođene GPS-om. Ali – imajte na umu ovo, jer je važno – sva ova rešenja imaju uređaj u samoj bombi. A kada bomba eksplodira i uređaj za navođenje se uništava, što je dobro za vojno-industrijski kompleks, naravno, jer moraju da taj uređaj zamene, a ti uređaji nisu jeftini.

Postoji priča – možda nije tačna, ali je ilustrativna – da su Amerikanci potrošili ogromne sume novca na razvoj hemijske olovke koja bi funkcionisala u svemiru; Sovjeti su koristili prostu olovku. Poenta ovoga je jasna: pristup SAD je uvek visokotehnološki; a ruski je KISS (Keep it Simple, Stupid = Napravi prosto, budalo).

Dakle, vratimo se Vašem bombarderu iz Drugog svetskog rata. Pretpostavimo da znate – do zaista visokog stepena preciznosti – koja je Vaša visina, kolika je Vaša brzina prema tlu, gde se tačno nalazite i gde je cilj. Zamislite da imate skup satelita iznad Vas koji vam mogu reći sve ove stvari. I takođe znate mnogo drugih ezoteričnih stvari (kao što su karakteristike padanja Vaših bombi) i posedujete najbolje moguće meteorološke informacije nad svojom metom. Raspolažete sa svim ovim i svime drugim informacijama koje su Vam potrebne. Ako sve ovo znate i imate kompjuter da sve podatke korektno proračuna, onda možete samo da bacite svoju glupu bombu kada vam kompjuter to kaže i ona pasivno leti tačno do cilja.

I to je tačno ono što su Rusi uradili. Ojašnjeno je ovde detaljnije, ali u međuvremenu shvatate princip. Ruski globalni sistem pozicioniranja – GLONASS – daje potrebne podatke, kompjuterski uređaj u avionu izračunava i baca glupu bombu u tačno pravo vreme. Svi uneseni podaci su poznati sa veoma visokim stepenom tačnosti. Bomba je još uvek glupa kao što je uvek bila, ali uređaj u avionu je lansira baš u trenutku kada njena glupost nije bitna. Za gore navedena američka rešenje komunikacija mora da bude kontinuirana – prekinuti vezu i koeficijent inteligencije gospođe "Pametne Bombe" pada na jednocifrene brojeve. Za Ruse, nije važno – gravitacija i inercija će dovesti gospođu Bombu do cilja – poletite u opštem pravcu, pritisnite dugme, pustite računar da radi i zaboravite na ostalo.

Dakle, Rusija nema više glupih bombi jer je smislila način da ih sve učini pametnim; i jedna stvar koju je Rusija naučila iz iskustva iz Drugog svetskog rata je da ne možete imati previše municije – Rusija ima mnogo, mnogo bombi.

Ali, možda je ovo previše komplikovano za NATO generale – kompjuterska igra, šta god.

Prevod: redakcija
Piše: Lari C. Džonson

Pročitajte još: |

Pratite nas

Perunis Call Centar
Perunis Call Centar

Društvene mreže

© 2016 - 2022 Poligraf. Sva prava zadržana | All Rights Reserved

Search