Nauka i Tehnika

Tajne zemljinog trabanta koje NASA ne objašnjava

Uprkos tome što je prošlo 40 godina otkako su Nil Armstrong, Baz Oldrin i Majkl Kolins, slavna posada Apola 11, bili prvi ljudi koji su hodali Mesecom, još uvek postoji bezbroj nepoznatih činjenica o našem najbližem susedu.

NASA ga je decenijama istraživala i tamo poslala ukupno 12 astronauta, ali još uvek nisu dobili odgovore na sva pitanja.

Evo četiri stvari koje još uvek ne znamo o Mesecu.

  1. I dalje ne znamo ništa o tome kako je nastao

    Istraživači i dalje ne mogu odgovoriti na to pitanje iako veruju da je stvoren nakon snažnog sudara. Većina naučnika smatra da je objekat veličine Marsa udario u Zemlju pre otprilike 4,5 milijarde godina, a nakon toga nastale su brojne kamene pukotine koje su odletele u zemljinu orbitu i na kraju se spojile u jedno.

    No, ako je to tačno, onda bi taj sudar bio toliko jak da bi Zemlju izbacio iz orbite.

    Profesor Kristofer Palma, astrofizičar iz Pen Stejta kaže:,,Čak i kad mislimo da imamo odgovore najbliže istini, još uvek zapravo samo istražujemo. Sudar je morao biti dovoljno jak da baci veliku količinu materijala u zemljinu orbitu, ali ne toliko jak da uništi našu planetu.”

    Upravo je velika misterija šta se to zapravo sudarilo sa Zemljom i kolikom snagom?

  2. Kako je voda završila na Mesecu?

    NASA je prvi put pronašla vodu na Mesecu 2009. u obliku leda zarobljenog ispod površine. Ali naučnici još uvek ne mogu tačno da objasne kako je došlo do toga. Neki veruju da je postojalo razdoblje u kom su Zemlja i Mesec bili bombardovani asteroidima i kometima.

    Neki od tih objekata možda su doneli vodu na površinu Meseca i stvorili okeane na Zemlji. Međutim, analize mesečevih stena koje su donele na Zemlju misije Apolo 15 i 17 tokom 1970-ih godina, stvorile su novu teoriju. Hemijski sastav stena sugerisao je da je voda postojala u dubinama unutrašnjosti Meseca, a da je do površine došla vulkanskim erupcijama.

    To bi značilo da je voda u stenovitim satelitima postojala mnogo pre nego što se dogodio spomenuti sudar.

  3. Odakle zamrznuti krater ,,hladna zamka“?

    Mesec nema atmosferu i nema zaštitu od sunčevih zraka. Kao rezultat toga na površini su ekstremne temperaturne razlike između dana i noći. Njegova površinska temperatura se na osunčanoj strani penje do čak 126 stepeni Celzijusa, dok se na tamnoj strani spusti i do 108 stepeni Celzijusa.

    Sve što je izloženo suncu prži se na velikoj vrućini, dok sve ono što je zaklonjeno stvara stanje lunarnog leda.

    Mnoge od tih takozvanih ,,hladnih zamki” nalaze se na udaljenijoj strani Meseca – delu koji je okrenut od Zemlje, što znači da je skriven od Zemljinih teleskopa.

    Ono što bi moglo biti skriveno u ovim zaleđenim područjima naučnicima je nepoznato, ali moglo bi sadržati smrznutu vodu zajedno s mnoštvom očuvanih dokaza o nastanku Meseca.

    Kineska sonda Chang’e 4, koja se 3. januara spustila na tu tamnu stranu Meseca, istražiće hemijski sastav ,,hladnih zamki” na daljoj strani Meseca, krateru poznatom i po imenu Von Karman, prema naučniku Teodoru von Karmanu.

  4. Skriva li Mesec vanzemaljske oblike života?

    Jedno od najvećih pitanja s kojima se suočavaju naučnici je postoji li tamo vanzemaljski život? Neki naučnici veruju da voda skrivena ispod mesečeve površine može sadržati drevne mikrobe.

    ,,Jedna od mogućnosti za nastanak života je to što u svom sastavu verovatno ima i čestice koje su donele komete i čiji ostaci možda postoje u ledu”, kaže Palma.

    Ipak, naučnici to neće saznati dokle god na Mesec ne pošalju sondu opremljenu moćnom bušilicom. 

Izvor: Express HR

Pročitajte još: |

Pratite nas

Anketa: Ljubav za ceo život

Da li priželjkujete ljubav za ceo život?
Perunis Call Centar
Perunis Call Centar

Društvene mreže

© 2016 - 2019 Poligraf. Sva prava zadržana | All Rights Reserved.

Search